Али док саме банке не пристану на олакашице или док Врховни касациони суд у Србији не донесе обавезујућу препоруку, олакшица за све неће бити. Савим је могуће да ће појединци добијати пресуде против банака на суду, али то не мора бити правило. Исто важи и за решење Европског суда правде из Стразбура, који је недавно пресудио у корист једне румунске држављанке задужене у швајцарским францима. Спас би за те клијенте могао доћи и од банка или од законодавца. Такве примере већ имамо у бившим републикама СФРЈ.
Дејан Гавриловић из Удружења „Ефектива” каже да је само код нас тај проблем остао нерешен. У Хрватској и Црној Гори донет је закон о конверзији у евро на дан исплате зајма а по курсним паритетима који су тада били на снази. У Босни и Херцеговини су саме банке по истом систему конверзије растеретиле дужнике.
Код нас је у току отплата више од 100.000 стамбених кредита. Од те бројке 18.500 је у швајцарским францима. Остак дуга износи око милијарду франака. Највише их је узето пре десетак година. У почетку је отплата ишла без тешкоћа јер је однос фрнак–евро био непромењен. Те 2008. франак је вредео 49 динара. За кредит на рок отплате од 25 година од 70.000 франака уз годишњу камату од 4,5 процената рата је била 19.400 динара. Јуче је франак вредео 102 динара, а рата 40.800. Истовремено се повећавала и главница.
НБС већ помогла
О томе хоће ли се у светлу нових дешавања нешто мењати у политци према тим кредитима у НБС-у за „Дневник” кажу да су у циљу олакшавања отплате кредита индексираних у швајцарским францима у фебруару 2015. донели Одлуку о мерама за очување стабилности финансијског система у вези с кредитима индексираним у страној валути. Она је предвиђала четири модела олакшице код отплате тих кредита. То је свих 16 банака које су у портфолију имале те зајмове понудило клијентима. Од 2015. до 2017. број тих кредита је смањен па се може закључиути да су мере имале ефекта.Решења понуђена Одлуком предвидела су обавезу банака да их поштују, а корисницима кредита оставила слободан избор. Терет је подељен између поверилаца и дужника. Тиме се искључује могућност даљих регулативних активности НБС-а везаних за те кредите.Из НБС-а подећају на то да је Влада Србије упутила Препоруку банкама за социјално угрожене кориснике тих кредита а у циљу олакшавања отплате. Ту су истакнути критеријуми које би банке требало да имају у виду приликом понуде и одобравања олакшица. НБС подржава препоруку и то што је фокус стављен на социјалну димензију проблема.
Такав развој ситуације с курсом франка претходних година болно је ођекнуо у региону. Разне земље имале су различита решења, како код судова, тако и код банака. Ове седмице је Европски суд правде из Стразбура, доносећи одлуку у корист румунске држављанке, дао упут националним судовима: треба да оцене да ли су дужници имали праве информације од банака када су потписивали уговор о задуживању. Рекламни слогани и саветници у банкама убеђивали су их да узимају зајмове у стабилној валути те да немају разлога за бригу. Таква реклама и препоруке су у супротности с европском директивом 93-13 која регулише непоштене одредбе у потрошачким уговорима
Дејан Гавриловић „Ефективе” каже да је Европски суд стао на становиште да је банка морала да упозна клијенте са свим ризицима и последицама које је преузео на себе када је пристао да се задужи у страној валути. Банке у Србји то нису чиниле, а комплетан ризик, односно последице, пребациле су на клијенте. Да су клијенти знали да постоји могућност да дуг након деценије редовне отплате буде већи него на почетку, тешко да би се одлучили за аранжман с банком.
Шта даље могу код нас да очекују клијенти који су у проблему?
Уколико се „швајцарски случај” нађе пре пред Касационим судом и он донесе одлуку као и европски, лако би се могло доћи до решења повољнијег за клијенте.
Удружење „Швајцарац”, које у Војводини окупља клијентем написало је на сајту поводом одлуке суда „Корак до победе”. Лепо звучи, али извесно је да ће требати баш још два-три корака.
Д. Вујошевић
