Чак је добила и свој назив "шринкфлација", од енглеске речи "shrink" која значи скупљање или смањење.
Најуочљивија је код чоколаде која је од паковања од 100 грама, на које су годинама потрошачи навикли, стигла до 90 или 80 грама. Уз чоколаде, "шринкфлација" је највише приметна код супа из кесице. Грамажу су претходних година "изгубила" и паковања тестенине, пиринча, смрзнутог поврћа, али и сокови.
У Асоцијацији потрошача Србије кажу за Јуроњуз Србија да је "шринкфлација" превара потрошача, али да не представља кршење закона.
Произвођачи могу сами да одређују количину производа у појединачном паковању и немају обавезу да грамажа буде 100 грама, килограм или литар.
Битно је да тачну грамажу испишу на декларацији производа. Промене старих мера производа у Европи последица су директиве Европске уније из 2009. године о укидању обавезе о стандардној величини паковања намирница. Потрошачи би тако требало да обрате пажњу на декларацију где мора да пише грамажа.
Председник Управног одбора Асоцијације потрошача Србије Зоран Андрејић рекао је за Јуроњуз Србија да је "шринкфлација" захватила и домаће и стране производе.
Који производи најбрже "мршаве"
Андрејић је рекао да је "мршављење" производа најизраженије било код чоколаде, али и супа на чијим кесицама је писало да је садржај за четири, а у ствари је био за три тањира.
- Ту су и неки хемијски производи за личну хигијену, на пример код шампона. Раније смо добијали жалбе потрошача, али ту не можете да регујете. Потрошача само можете да усмерите на други производ који је остао са истом грамажом и ценом - рекао је Андрејић.
Он истиче да је потребно јачати "потрошачку свест", наводећи да је најјаче "оружје" потрошача "бојкот".
Он је навео да је до сада најизреженија код чоколаде у супа, али и код производа за личну хигијену, попут шампона. Тако, на пример, потрошачи могу да виде да је паковање козметичког производа 48 милиметара, а нето количина млека 1.463 или 968 милилитара.
- Шринкфлација, односно смањење масе или количине производа у паковању, а да се не мења цена, присутна је у већини земаља на свету. То је једна перфидна превара потрошача која није против законских прописа. Код нас се дешава да имате потрошача који не гледају декларацију кад је у питању њихова марка производа. Противзаконито је ако не пише грамажа на декларацији - каже Андрејић.
Јуроњуз Србија
