Гардероба и техничка роба и даље се често купују на тај начин. За то су заслужне високе камате на плаћање кредитним картицама, спремност трговаца да прихвате чекове и банка да их издају.
Нешто се ту ипак мења: банкари сада на издавање и наплату чекова наплаћују провизију те он све мање остаје бескаматна позајмица. Додатни трошкови се код чека крећу од 30 до 300 динара. Стручњаци сматрају да је то дозвољено ако је клијент о томе обавештен на транспаретан начин.
Трговци радо примају чекове због високих провизија које банке њима наплаћују када потрошачи плаћају картицама. Издавање чекова везано је за текуће рачуне грађана.
С друге стране, банке су код нас издале 1,2 милион кредитних картица за 945.000 корисника.
Већ то говори да је број грађана који ће од банке тражити чек много већи него оних који ће плаћати кредитном картицом. Банке издавање чекове корисницима рачуна наплаћују до 300 динара по чеку. Свака реализација се наплаћује додатно 100 динара, а нереализован чек корисника месечно кошта 30 динара. То су просечне банкарске тарифе.
Хоће ли нови трошкови протерати чек на почек с нашег тржишта?
Не верујем, почек ће бар још неко време опстати, каже професор др Бранислав Живановић с Београдске банкарске академије и додаје да се ту се не сме заборавити социјални моменат.
Камате које клијенти плаћају код куповине на риволвинг кредите код картица крећу се од од 22 до 30 одсто годишње. То је и битан разлог што је почек омиљенији.
Занимљиво је да се доцња код кредитних картица смањује. У децембру 2016. била је 19,7 одсто, а истог месеца прошле године 14,9.
Када им треба новаца, клијенти радије узимају кеш кредит или чек и почек, говоре подаци Кредитног бироа Србије.
Клијенти банка тренутно отплаћују дуг по картицама од 32,5 млијарде динара.
Према његовим речима, многи клијенти на почек купују чак и храну, односно такав инструмент плаћања им помаже да споје крај с крајем током месеца.
Трговцима то одговара јер уз почек повећавају промет. Процедура је знатно једноставнија неко код кредита. Банке би делу клијената радо издале картице. Многи не могу да добију кредитне картице, као ни кеш кредит, због презадужености. Чек који се користи за почек се ту опет појављује као најпожељнија опција. Док нам стандрад не порасте знатније, радо ће се куповати на чек и почек упркос свему, закључује наш саговорник.
Трговци су, с друге стране, спремнији да приме чек него каритцу јер су банкарске провизије које плаћају на картице превисоке – иду до 1,5 одсто. Код нас је припремљен Нацрт закона о међубанкарским накнадама.
Када буде усвојен, а то се очекује ове године, накнаде које трговци плаћају банкама ће се ограничити на 0,2 и 0,3 одсто. Сада се крећу око 1,5 проценат. Вероватно ће се тада и картице више користити за плаћање, посебно оне које, осим риволвинга, имају и инстолмент функцију.
То друго значи да се трошак куповине може разбити на три до 12 рата. За то се плаћа камата или провизија.
Извесно је да ће почек у историју пре или касније, али то се неће догодити сутра.
Д. Вујошевић
