Према подацима НБС, просечна каматна стопа на динарске кредите привреди је са 2,71 одсто у јануару ове године порасла на 5,88 одсто у октобру ове године. Такође, и каматне стопе на кредите привреди у еврима порасле су знатно, са 2,48 одсто у просеку у јануару на 4,43 одсто у октобру.
И кредити становништву су поскупели, просечно у динарима са 8,5 одсто у јануару на 11,6 одсто, а индексирани у еврима са 3,2 на 4,9 одсто у просеку.
Међутим, од раста камата не зарађују само банкари.
Цене које плаћају банке за штедњу су такође порасле и то посебно за динаре.
Просечна каматна стопа на новоодобрене депозите привреде у домаћој валути достигле су у октобру 5,85 одсто. У неким случајевима банке плаћају и по седам одсто да би задржале средства великих компанија код себе.
Иако постоје други инструменти монетарне политике којима централне банке могу да одговоре на кризу, као што су обавезне резерве, најефективније средство је подизање каматне стопе, рекао је за Танјуг научни сарадник Београдске банкарске академије Михаило Ђукић.
Ризик 70-их
Он је оценио да оно што дефинитивно постоји као ризик јесте да се понови сценарио из 70-их година 20. века.
То је сценарио када нисмо успели да обуздамо инфлацију, а економска активност је доста успорена и тонемо у рецесију. То је нешто чега се највише треба плашити, а што је прилично реалан сценарио, рекао је Ђукић.
Он је нагласио да је глобална економија повезана и да све што се на том нивоу дешава може да се очекује и у Србији.
Уколико имамо економско успоравање, а доста је извесно да ће се то десити када је у питању немачка привреда и ЕУ, тешко да и ми можемо избећи успоравање економских активности. Оно на шта можемо рачунати је да је време јефтиног новца прошло и да ће задуживање у наредном периоду постати скупље, оценио је Ђукић.
Он је рекао да је подизање референтних каматних стопа логичан и очекиван одговор банке, а да је упитно само до које мере ће то подизање ићи. Такође, казао је да ће подизање каматних стопа донети одређене трошкове и проблеме, пре свега у контексту успоравања економске активности.
На питање да ли постоји могућност да ће даље пооштравање монетарне политике у односу на тренутну ситуацију са сукобом у Украјини довести до даљег успоравања економске активности, Ђукић каже да ту постоји највећа сагласност економских аналитичара.
Чињеница је да се највећи број аналитичара слаже да ће доћи до успоравања економске активности. Већ видимо како ФЕД успева да обузда инфлацију, да долази до повећања незапослености, тако да су неке процене да би следеће године могло доћи до неког постепеног повећања незапослености. Међутим, ми не можемо ништа знати док не видимо шта ће се дешавати у геополитичком контексту, рекао је Ђукић.
Д. Млађеновић
