За многе је тај просечни износ недостижан, а за неке је то тек део месечних примања. Доста је и оних чије плате не могу да достигну ни износ медијалне зараде, оне коју зарађује половина укупног броја запослених у Србији, а која је у септембру била 57.392 динара.
Просечна зарада у јавном сектору у септембру је износила 77.302 динара и за 2.321 динар била је виша је од просечне плате у Србији. Мање од просека на републичком нивоу у септембру су зарадили запослени у администрацији на локалном нивоу – 64.874 динара, јавним локалним предузећима - 68.427 динара и образовању и култури 71.237 динара. Највише просечне зараде у јавном сектору исплаћене су у јавним државним предузећима - 88.413 динара, потом у администрацији на нивоу покрајине – 85.061 динар, док су запослени у администрацији на нивоу државе тог месеца зарадили 84.617 динара. Запосленима у здравству и социјалном раду у септембру је, у просеку, исплаћена зарада од 76.506 динара.
У септембру је најмање новца било у ковертама запослених у две области, а ни у једној области зарада није била нижа од 40.000 динара. Тог месеца најмање зараде исплаћене су у области остале личне услужне делатности - 41.385 динара, а потом у области припрема и послуживање хране и пића – 42.887 динара, те их дели 1.502 динара.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у септембру је у седам била виша од републичког просека, а у 12 мања. Између највише и најниже септембрске просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 145.955 динара, односно нешто мање од две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.
Просечна зарада у септембру је у четири делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 192.481динар, потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 109.660 динара, делатности рударства - 103.345 динара и снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација - 101.524 динара, док су зараде запоселних у области стручне, научне и техничке делатности биле на ивици тог износа - 99.843 динара. Најмање септембрске просечне зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 46.256 динара, а ова делатност је и једина у којој су тог месеца просечне плате биле мање од 50.000 динара.
Просечна зарада виша од 100.000 динара у септембру је исплаћена у 15 области. Зараде у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности и даље су једине које премашују 200.000 динара, односно у ковертама је, у просеку, било 254.895 динара. Запослени у овој области су у септембру, у просеку, зарадили 70.959 динара више од оних који су на другом месту по висини зараде, у ваздушном саобраћају - 183.936 динара. Након њих, следе зараде запослених у области научно истраживање и развој, који су у септембру, у просеку, зарадили 156.605 динара, те областима управљачке делатности, саветовање у вези с управљањем - 127.670 динара, производња дуванских производа - 125.010, финансијске услуге, осим осигурања и пензионих фондова, зарада је била 121.292, те услужне делатности у рударству и геолошким истраживањима - 120.806 динара.
Више од 100.000 динара, у просеку, у септембру су зарадили и запослени у области експлоатација сирове нафте и природног гаса - 115.988 динара, кинематографска и телевизијска продукција, снимање звучних записа и издавње музичких записа - 111.887 динара, производња основних фармацеутских производа и препарата - 110.925, телекомуникације - 110.059, експлоатација руде метала - 108.959 динара, те производња кокса и деривата нафте - 107.293 динара. У областима осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим обавезног социјалног осигурања, просечна септембарска зарада била је 106.542 динара, а они који раде у области информационе и услужне делатности зарадили су, у просеку 103.627 динара.
Д. Млађеновић
