Медији објављују информацију да се у једном новобеоградском маркету продају банане које коштају чак 1.149,99 динара за килограм. Цена је толика јер није реч о обичним бананама на које смо навикли већ о црвеним, које расту у Азији и Јужној Америци, а има их и у Аустралији. Ове банане најпопуларније су у Централној Америци, где су и највише извозене и за које влада интересовање америчких потрошача.
Да и Србија има шта да понуди онима с дубоким yепом - односно да производи ексклузивне, ретке и скупе производе потвђује неколико приимера. Наиме, на пролеће ће се у Бобову код Свилајнца отварити фарма магарација с које би наредних година на српско тржиште, а потом и европско, требали да стижу производи ове животиње - магареће млеко и прерађевине. Знају српски потрошачи да је магареће млеко било веома цењено још код древних народа, да су га Стари Римљани сматрали луксузним пићем или да се Клеоптара у њему купала да би очувала лепоту своје коже. Но, исто тако знају да оно данас спада у неколико најскупљих врста млека на свету. Тренутно, на тржишту достиже цену од 40 до 50 евра по литру.
Специјални резерват природе “Засавица” код Сремске Митровице већ тржишту нуди магареће производе. Тако се децилитар ликера од магарећег млека продаје за 1.150 динара, док 50 грама магарећег сира, који је јединствен и најскупљи на свету, кошта 7.800 динара. За исту количину обичног магарећег сира потребно је издвојити око 6.000 динара. Наравно да за просечног грађанина наше земље ова грамажа магарећег сира кошта баснословно, али то није случај с многим европским и светским потрошачима. Наиме, овај сир је, упркос високој цени, веома тражена роба често је на трпезама.
Егзотика у тањиру
У специјализованим, посебно страним, трговинским објектима у понуди су и месо од бизона као и неких егзотичних животиња, али је интересовање српских потрошача за куповину – што због цене, што због непознавања производа – изузетно мала или је готво и нема. Те врсте меса јесу атрактивне и често се продају у неким другим државама, али на нашем тржишту купаца једноставно нема.
У истој продавници где се може купити магарећи сир и ликер - СРП ”Засавица”, продају се и козметички производи, а у понуди су и ноћна крема за лице од магарећег млека по цени од 3.000 динара, док сапун од истог млека кошта 600 динара. На полицама је и кулен, али од коњског меса, а килограм овог специјалитета, произведеног од меса домаћег брдског коња, кошта 3.000 динара. Овај кулен свакако је веома редак јер скоро да су нестале месаре у којима се продаје коњско месо, иако нутриционисти истичу да је оно знатно здравије и корисније од других врста меса и препоручују га пре свега онима који имају проблема с малокрвношћу.
Свињско месо је последњих месеци знатно поскупело у домаћим месарама и маркетима, а потрошачи га, због све виеш цеен, све мање купују. То, ипак, није утицало да се на нашем тржишту смањи понуда меса мангулице - посебне врсте свиња чије месо има далеко боље каракетристике од свињског меса које се на тржишту нуди. Док за килограм сланина од “обичне” свиње треба платити око 800 динара, иста количина сланине од мангулице кошта 1.500 динара. Слично је и кад је кулен у питању - килограм кулена од мангулице кошта 6.000 динара, а шунке 2.400 динара. Килограм масти од мангулице је 500 динара, а иста количина обичне чак и до пет пута мања.
Слична прича је и с тартуфама, гљивама за којима лудује западни свет. Ове гљиве на европском и светском тржишту достижу изузетно високу цену, а у Србији купаца практично нема. нема или се они могу избројати на прсте обе руке. Колико су тартуфи, којима је Србија природно станиште, непривлачни или је можда боље
рећи непознати диомаћим потрошачима вероватно најбоље илуструје податак да од ових гљива у СРП ”Засавица” пеку ракију за госте или њом поспипају/зачивају гулаш од мангулице. Цена одмах упућује на то да ли су тартуфи коришћени у припреми јела јер је проција обичног гулаша од мангулице 700 динара, а она с тартуфама – а реч је о веома малим количинама –1.000 динара. Просечни посетиоци овог природниог резервата чешће се одлучују за обичан гулаш.
Љ. Малешевић
