Засавица прославила 20. рођендан: Некад мочвара, а данас рај за очи

НОВИ САД: Равница крије многе природне лепоте, а у самој Мачви надомак Сремске Митровице и Богатића упутили смо се да честитамо људима, али још више животињама којима је ово “природно” станиште, две деценије постојања Специјално заштићеног резервата природе „Засавица“.
zasavica
Фото: Dnevnik (Jelena Ivanović)

На самом уласку кроз дрвену капију са разгласа могао се чути глас Звонка Богдана уз пратњу добро познате тамбуре: чија музика би била пригоднија, него оног ко и сам воли животиње и лепоте наше Војводине?

Засавица је пре двадесет година личила на мочвару, сва зарасла у дивљу природу, док је данас то рај за очи сваког ко крочи на тле и загледа се у мирну воду, поготово ако се попне на Видиковац па му пред очима пукне равница.

А у непрегледном зеленилу разне врсте животиња које смо и дошли да посетимо, пуштене да уживају у лепом јесењем дану, никако затворене, јер ипак и оне учествују у том слављу.

Тамбуру су одједном заменили звуци виолине младе Николине Бјелаковић, док је глумац Александар Крстајић управо читао стихове „Равнице“, чиме су и оправдана слова на позивници да ће бити “уприличен пригодан програм”.

Природа нам увек изазива разна осећања, на нама остаје само да јој се дивимо у свој њеној лепоти и раскоши, а тако је и било, јер су на рођендану сви били насмејани и мало ошамућени од свежег ваздуха и ветра.

Засавица не би постојала без управника Слободана Симића званог Баћа, који каже да је ово његово животно дело и позив на којем му многи завиде, јер он ни не ради сваки дан, он ужива!

Питају ме када ћу на годишњи, а где би могао да одем да је лепше него овде - питао је присутне Баћа и додао да он ради 365 дана у години, а да је сам његов долазак у Засавицу прича за коју многи мисле да је козерија.

Тачно пре 20 година дошао је у село Засавица код друге жене свог стрица на масно печење и када се лепо најео, изашао на ваздух да се прошета до баре.

Сама идеја која се тада родила не би била могућа да Баћа није имао огромну енергију и љубав према природи да замишљено оствари у јави.

Да је у томе успео потврђују и челници Града Сремске Митровице који кажу: “сви смо пролазни, само Баћа остаје”:

Постали смо познати прво по мангулици, и данас све црне мангулице у нашој земљи потичу од четири мангулице које су управо из Засавице, каже Симић и додаје да су на светском плану данас можда и познатији по магарећем млеку, а да магараца сада има више од две стотине.

Фото: Dnevnik (Jelena Ivanović)

Да је Засавица и у Србији позната управо по овим тврдоглавим створењима говори и податак да се у уџбеницима за четврти разред основне школе може пронаћи и математички задатак управо везан за магареће млеко.

Босански брдски коњ је такође становник овог дивног резервата и има их тренутно око стотину који лутају великим пашњаком од хиљаду хектара, чиме је ова врста поред монголских коња једина неујахана и неупрегнута на целој планети.

Становници Засавице су и 800 врста биљака, 213 врста птица и на стотине врста животиња које су све заштићене.

Оставили смо људе да се веселе и запутили код животиња. Прво су нас дочекали прасићи и мангулице, грокћући весело и прослављајући рођендан, али могло би се рећи да они славе сваки дан што живе на оваквом месту.

Поздравивши се с њима, кренули смо у праву мисију: пронаћи магарце на великој и пространој ливади, јер се чинило као да они праве журку за себе.

И коњи су, канда, имали посебну прославу, а краве су такође уживале за себе, али и дивље говече, ретка раса која је опстала једино на Засавици.

Ко једном крочи на тле Засавице, враћа му се опет, то није никаква легенда, него чисто здрав разум, да се лепом увек враћаш у животу.

(Текст је део пројекта који се финансира из буџета Града Сремска Митровица- Градска управа за културу, спорт и омладину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града.)

М. Стакић

EUR/RSD 117.5755
Најновије вести