Наиме, подаци говоре да је привреда ове године узимала мање кредита, док су грађани били шире руке приликом задуживања. Крајњи резултат од краја децембра 2017. године па до конца новембра је да је укупна задуженост статистички на нули и износи 2.305,90 милијарди динара. У децембру 2017. године задуженост је била 2.306,35 милијарди динара, али статистички гледано, пораста нема.
Код привреде је крајем прошлогодишњег децембра предузећима било одобрено 1.392,046 милијарде динара, а прошлог месеца ове године тај износ пао је на 1.297,78 милијарди. Разлоге није тешко објаснити: банке су веома опрезне када одобравају те позајмице. Међутим, то није једини разлог јер је било доста и отписа кредита па су НПЛ-ови или проблематични зајмови ове године смањени с нивоа од више од 20 одсто на свега шест процената. То се осетило у билансима банака, али и у подацима Кредитног бироа.
Слична је слика и код података везаних за предузетнике. При задуживању код банака предузетници су били 0,3 одсто бољи гледано по процентима јер је за првих 11 месеци сума кредита скочила с 48,48 милијарди динара на 48,63. Није много, али је ипак помак.
Већ по традицији, грађани су највише узимали готовинске кредите. Ту је скок убедљиво највећи. Од краја 2017. године па до краја новембра сума је порасла 67,35 милијарди динара и прошли месец завршен је уз бројку од 394,86 милијарде, што је ове године повећање од 20,6 одсто. Изгледа да су грађани успешно рефинансирали кредите које су имали јер ти зајмови бележе пад. Тако је 31. децембра лане тих кредита било 15,19 милијарди динара укупно, а новембар ове године завршен је сумом од 11,91 милијарди, а то је 21,6 одсто мање задужења.
Кредити за куповину и адаптацију станова одобравају се у већим сумама. Међутим, у збиру је сума тих кредита гоово иста као и код кеш кредита. Разлика је веома мала и сума задужња за стамбене кредите свега 8,64 милијарде динара је већа него готовинских. НБС је најавио да ради на прописима који би требало да смање предуге рокове за потрошачке кредите. Зато они који би чист кеш на дуге стазе немају шта да чекају. До краја године може се догодити да готовински кредити и поведу.
У медијима све врви од повољне понуде стамбених кредита, а нуде се и камате испод три одсто на годишњем нивоу. Међутим, интересовање је далеко мање него за кеш зајмове. За првих 11 месеци збир тих кредита порастао је 5,5 одсто и сада износи 403,50 милијарде динара.
Обавезе по основу кредита се испуњавају све ажурније из године у годину: доцња код компанија пала је с 11,1 одсто на 7,3. Грађани су већ по традицији још ажурнији и касне само 3,5 одсто и још су се поправили јер је то децембра прошле године било 4,5 процента. Истина, њима је лакше да то остваре јер им се доцња рачуна од дана када с измирењем обавезе касне 60 дана, док компаније падају у доцњу већ после 15 дана од доспећа плаћања.
Д. Вујошевић
