Од тога какве све обавезе клијент има зависи да ли ће узети „ганц” нов кредит или рефинансирати стари уз додатну готовину. Од 2019. године та опција неће им бити толико доступна као сада. У банкарским круговима увелико се шушка о томе да ће од наредне године рок отплате готовинских кредита бити лимитиран на највероватније пет година, односно да Народна банка припрема такав пропис. Последице те одлуке могле би бити веће окретање банака кредитирању мањих предузећа, предузетника те малих пољопривредних газдинстава, а код грађана – потрошачким кредитима. С краћим роковима отплате кредити за рефинансирање потпуно би могли нестати из понуде.
У банкама нису спремни да коментаришу најављене измене. Чекају да се прво објави одлука НБС-а па да детаљно процене последице.
Секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић каже да је та новина у интересу свих страна у кредитном послу. Банке ће с краћим роковима отплате имати мањи ризик, грађани ће лакше сервисирати своје обавезе. То би све заједно могло довести до пада камата.
Ти зајмови се данас одобравају листом у динарима, а уз годишњу стопу између седам и девет одсто. По подацима Кредитног бироа, за првих десет месеци ове године грађани за њих дугују близу 400 милиона динара. Ти кредити већ годинама бележе најбржи раст, а ове је за поменути период то било 19 одсто. Други зајмови расли су најчешће једноцифрено, а неки ни толико.
О томе шта одлука доноси консултант др Александар Васиљевић каже:
Грађани који су имали ниске плате листом су се одлучивали за те кредите на дужи рок јер им је и те како одговарала мања рата – објашњава Васиљевић.
Како додаје, многи од њих су после имали проблема, рефинансирали су те кредите. Када се једном уђе у тај круг, из њега готово да нема излаза.
Некада смо имали одлуку са сличим ефектима. Сматрам да је најављено ограничење добар потез, поручује наш саговорник.
Ко у банци узме кредит од 600.000 динара на седам година, или 84 месеца, уз стопу од 8,92 одсто плаћаће рату 9.929 динара. Банци ће на крају отплате вратити 834.036 динара. На ту суму треба додати и осигурање од 26.680 динара.
То значи да ће га узета сума коштати 260.716 динара. Упркос високим трошковима, клијенти у Србији су доста ажурни. Доцња се, по подацима Кредитног бироа, ове године смањила с 8,7 процената концем 2017. на 5,7 у октобру. У ненаплативим зајмовима грађани учествују тек између пет и шест одсто. Код привреде је то између седам и осам процената.
О томе какве ће бити последице на тржишту дугогодишњи банкар а данас консултант Иван Радојчић каже:
Банке ће се више окренути другим клијентима, сматра он и додаје да је реално очекивати повећање њиховог интересовања за потрошачке кредите.
Веће интересовање моћи ће да очекују мала предузећа, као и предузетници те мања пољопривредна газдинства. Понуда ће бити више прилагођена њиховим потребама. Извесно је да ће камате на динарске депозите пасти. Због великог интересовања за динарске готовинске кредите банке су стално тражиле динаре и за њих плаћале веће стопе, објашњава Радојчић.
Д. Вујошевић
