Акција је имала за циљ унапређење система паушалног опрезивања кроз јавно-приватни дијалог. Током септембра одржани су бројни састанци са заинтересованима у свим већим градовима у Србији, а ових дана имамо и прве резултате кампање. Тај систем наплате пореза требало би да буде транспарентнији. До краја ове семице очекује се формирање радне групе која ће радити на реформи система паушалног опорезивање. Од 2020. године требало би да код нас заживи аутоматизација у наплати тог пореза.
Паушални обвезници су они који не воде пословне књиге већ порезе и доприносе везане за социјално осигурање плаћају према решењу Пореске управе. Решење о паушалном опрезивању ПУ доноси годишње, а обавезе се измирују у једнаким ратама сваког месеца. Право на такав начин опорезивања имају предузетници чији годишњи промет не прелази 6.000.000 динара. Ту сада спадају фризери, адвокати, таксисти, део ИТ сектора..., а има их више од 100.000. За огромну већину оних који испуњавају тај услов паушално опрезивање је логичан избор јер је јединствено. Међутим, оно што на први поглед изгледа јако лако, код нас се обично закомпликује.
Проблеми с доприносима
Паушални обвезници жале се на проблеме код уплате доприноса за здравствено, односно пензионо осигурање. Сматрају да је административни посутпак који прати ту обавезу преобиман. Зато многи од њих, ако не ураде сву прописану процедуру, остају без здравственог осигурања иако су редовно испуњавали све обавезе. Плаћање електронским путем требало би да помогне да се тај проблем реши, односно да се обавезе измирују аутоматски птем апликације, без обиласка бар два шалтера.
Током Месеца паушалаца највише обвезника се жалило на то да практично „живе у неизвесности”. Решења којима се одређују обавезе за паушално опорезивање и доприносе касне месецима. Обвезници не само да не знају које су им обавезе већ због тога губе право на здравствено и пензионо осигурање. Не могу да добију ни уверење да су измирили пореске обавезе, што је документ који банке обавезно траже код подизања кредита, тако да трпи и само пословање.
„Кроз дијалог који смо водили претходни месец сазнали смо да решења нису проблем само за предузетнике већ и за пореске инспекторе“, каже Јелена Бојовић из Националне алијансе за локални економски развој.
„Годишње треба да се донесе 300.000 решења. Пореска управа та решења доноси на основу података Републичког завода за статистику о просечној заради за претходну годину. Ти подаци стижу у фебруару, тако да решења већ у старту касне три месеца.“
Током расправе, предузетници су се жалили и на непрецизност код доношења решења и на превелику субјективност пореских инспектора. Догађа се да предузетници из исте или сличне бранше и с истог тржишта добију потпуно различита решења о висини суме коју треба да уплате. Решење је промена правног оквира и аутоматизација система паушалног опрезивања.
„Очекујемо да ће се од почетка 2020. решења добијати путем мобилне апликције те да ћемо од тада путем мобилног телефона моћи да плаћамо пореске обавезе“, каже Јелена Бојовић.
Тај нови начин знатно ће олкашати рад и Пореској управи, по речима Данијеле Јаковљевић из тог тела.
„Сви који планирају да региструју самосталну делатност, моћи ће само да убаце основне податке у софтвер и да сазнају износе будућих трошкова“, каже она.
„Тако ће и пре него што се званично региструју моћи да знају какве пореске трошкове могу очекивати и, самим тим, да одлуче да ли да покрену бизнис или не.“
Д. Вујошевић
