кораке да повећамо пословне приходе и смањимо трошкове - рекао је генерални дректор Новосадског сајма Слободан Цетковић на конференцији за новинаре на Новосадском сајму. - У односу на прошлу годину пословни приход повећан је за 10 одсто, те очекујемо да ће планирани пословни пориход од 540 милиона динара, од којих је приход од основне делатности 384 милиона динара, бити реализован.
По његовим речима, пословна добит биће око 40 милиона динара, али будући да сајмови пружају додатну добит за оне који су директно или индиректно укључени, успешно послвање Новосадског сајма имало је позитиван ефекат и за Нови Сад, али и будyете града и Србије.
- Стистичких подаци говоре да на један динар који сајам заради и до 15 динара зараде остваре различоте привредне делатности у граду домаћину, те је Нови Сад ове године, од манифестација које је организовао Новосадски сајам, приходовао око 4,6 милијради динара, а у буyет града и Србије слило се око 150 милиона динара, на основу различитих пореских давања - рекао је Цветковић.
По његовим речима, повећање је остварено је у свим областима пословања Новосадског сајма - било је и више излагача и издатог сајамског простора, у Конгресном центру “Мастер” одржано је 176 догађаја, уведене су нове услуге. Цветковић је указао и да је и ове године смањен број запослених којих је сада 127.
- Редовоно измирујемо све своје обавезе, а у марту следеће године биће плаћена последња рада кредита за иградњу Конгесног центра “Мастер”, што нам даје могућност новог улагања и опремања сајамског простора - рекао је Цветковић.
Генерални директор Новосадског сајма рекао је и да је ове године одржано 12 приредби у осам термина, на којима је наступило око 2.000 излагача, а да је сајмове видело више од 250.000 посетилаца, што је за 32 одсто више него 2015. године. Следеће године на Новосадском сајму биће одржано 16 самова у 12 термина. Назначајнија сајамска манифестација -Међународни пољопривредни сајам биће одржан од 13. до 19. маја, а у плану су и две нове приредбе - Сајам дигиталних комуникација и Сајам пчеларства Дунавског региона.
Д. Млађеновић
