Зато је потребно омогућити им макар факултативно да уче традиционалне вештине у школама. И ако не добијемо произвођаче, макар ћемо добити поштоваоце традиције. Осим едукације за очување старих заната, веома је важно да кроз едукацију дођемо и до квалитетних и добро осмишљених производа, а након тога и да им обезбедимо пласман кроз отварање етно-галерија у градовима.
То је била порука Софије Арсић, једне од оснивача Етно-мреже, на панелу „Нематеријално наслеђе у служби локалног развоја”, одржаном у просторијама НАЛЕД-а.
За старим рукотворинама постоји потражња међу туристима, у дијаспори и дипломатији и потребно је да имамо сертификоване производе
Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић сагласила се с том поруком, и додала да је потребно да кроз образовање у школама обезбедимо чуваре традиција.
– За старим рукотворинама постоји потражња међу туристима, у дијаспори и дипломатији и потребно је да имамо сертификоване производе, а потом можемо да говоримо о каналима пласмана – рекла је Татјана Матић. – Електронска трговина јесте добар пут јер ће то до 2025. бити доминантан начин продаје и за наше предузетнике је важно да се нађу на онлајн платформама, због чега смо на нашим конкурсима били усмерени на подршку развоју знања и вештина у области ИТ-а.
Сертификати за успешно завршене обуке
На скупу су додељени сертификати за успешно завршене обуке у области онлајн пословања у оквиру пројекта Министарства трговине. Признања су добила удружења и индивидуални произвођачи – Етно-дом „Гороцвет” Инђија, „Панонке” Панчево, „Мирис завичаја” Бела Паланка, „Креативна визија” Лозница, „Пазарски базар рукотворина” Нови Пазар, Удружење „Стратимиров запис” Чачак, Марија Пауновић Чонтош предузетничка радња „Разбојник”, Катарина Мандић из Панчева, Удружење инвалида рада Шабац и Софија Арсић за ауторски атеље „Арсић”.
На скупу је истакнуто да за подршку старим занатима нова Влада може урадити велики посао – Министарство привреде да донесе закон о занатству, Министарство рада да подржи занате кроз јавне радове, а Министарство спољних послова да рукотворине укључи у протоколарне поклоне.
– Неопходно је донети закон који ће уредити област старих заната, посебно у области подршке коју држава мора да даје особама који се њима баве јер ту није реч о индустрији – рекао је помоћник министра за културу и информисање Дејан Масликовић. – Такође, Закон о културном наслеђу може се изменити у делу који би прописао развој регистра старих занатлија. Ту очекујемо помоћ и сарадњу и с удружењима као што је Етно-мрежа.
Саветница председнице Владе Србије и председница Савета за креативне индустрије Ана Илић нагласила је да постоји много потенцијала да се повежу стари занати и креативне индустрије, пре свега кроз умрежавање и комуникацију, да се мапирају људи који производе рукотворине, а које могу да користе људи из креативних индустрија, као инспирацију, али и за даљи пласман.
Округли сто је организован као завршни скуп у оквиру пројеката Министарства трговине, туризма и телекомуникација на тему дигиталне писмености и онлајн пословања, као и Министарства културе и информисања о нематеријалном наслеђу, које реализује Етно-мрежа.
З. Делић
