морати да плате стопу од 20 одсто. Ући у траг тим несавесним пореским обвезницима је доста тешко. Међутим, држава има механизме да то уради: ту су подаци Пореске управе и они везани за попис становништва. Упоређивањем тих података могу се пронаћи станови у којима се с великом мером извесности може рећи да живе подстанари. Станодавци ће прво добити флајере с информацијом о томе да треба да плате порез. Касније ће уследити контроле Пореске полиције и МУП-а, а онда казне.
Колико ће те најављене методе бити делотворне, видеће се. Тек, стручњаци баш нису оптимисти. Експерткиња за питања пореза Милица Бисић каже:
– Прикупљање података о тим пореским обвезницима је врло обиман посао, посебно у великим градовима јер их веома много и тешко је све пронаћи – истиче она. – Осим тога, није лако установити да ли је стан уступљен или изнајмљен. Пре три године постојала је идеја да се станови у којима власници не живе опорезују додатно по приписаном приходу, односно као да су издати. Међутим, отпори су били велики и као што знамо, такав пропис није донет.
Да ли ће надлежни бити спремни да најављено спроведу у дело тек ће се видети. Но, изадавње некретнина је код нас област о којој се много зна али има мало правих података. По попису становништва, код нас има 122.530 станова који се издају. Осим тога, ту је и 137.000 станова у којима живе деца или рођаци власника.
Уз све те приче о несавесним станодавцима многи ће се упитати како то раде друге државе.
Одговор на то питање је лако дати: у развијеним земљама станови се и издају преко агенција те оне воде рачуна о томе да сви трошкови, па и порез, буду редовно плаћени. Буyет се пуни а власници станова не јуре подстанаре због неплаћених рачуна – њихово је да покупе станарину умањену за трошкове агенције, пореза. Што се тиче евентуалних штета које настану у стану, ту су полисе осигурања па се то лако надокнади. Међутим, ни та тржишта се нису развила преко ноћи па ће још доста воде протећи Дунавом пре него што се и код нас то регулише тако да сви јасно знају обавезе и редовно их испуњавају.
Агенције које се баве продајом станова често их и изадају. Тако у Новом Саду кажу да се гарсоњере рентирају по 80 до 120 евра месечно, зависно од локације, уређености. Једнособни станови су од 100 евра до 150, а двособни иду до 200 евра месечно. Значи, само од једне јефтиније издате гарсоњере држава ће добити готово 182 евра годишње.
Драган Рабатић изновосадске агенције „Солис” каже да највише подстанара има у гарсоњерима и мањим становима. Велики станови од 80 до сто квадрата тешко налазе оне спремне да их рентирају. У Новом Саду има и луксизних вила, а највише их траже странци – страни инвеститори, али ретко.
То је једна од ретких области где се између странака склапају уговори и знају обавезе.
Д. Вујошевић
Казне од 5.000 динара
Шта да очекују станодавци које порезници ухвате без попуњене пријаве и плаћене обавезе? Следе казне од 5.000 па до 150.000 динара.
Осим тога, могу добити и кривичну пријаву за утају пореза. Наравно, све под условом да буду ухваћени.
