У „БиоСенс” институту главна улога робота „Лала” и „Соса” годинама је била да, када их научници „пошаљу” у њиве, одреде квалитет земљишта, да би се знало шта на тој земљи успева, а они су однедавно, захваљујући научницима који раде у том институту, добили помоћ сателитских података у свом послу.
Наиме, „БиоСенс” је обезбедио Србији приступ тим подацима, иначе резервисаним за чланице ЕУ, тако што је победио на европском такмичењу најбољих пројеката, на којем је учествовало више од 200 пријављених организација из целе Европе.
Институт је тиме добио право да се назива Европским центром научне изврсности, а Србија прилику да, раме уз раме с Италијом, Немачком и другим земљама ЕУ, приступи подацима које, у оквиру „Коперникус” програма, сакупљају „сентинел” сателити.
„Коперникус” је, иначе, како је за Тањуг објаснио истраживач на том институту Оскар Марко, програм Европске свемирске агенције, вредан седам милијарди евра, у оквиру којег се, путем „сентинел” сателита, скупљају подаци који се користе да би се грађани ЕУ заштитили од криза.
„Они служе да се заштитимо од недостатка хране, од енергетске кризе, за управљање обрадивим површинама, а користе се и у шумарству и метеорологији“, каже Марко.
„Сентинел” сателити функционишу тако што, осим што снимају оно што је видљиво голим оком, снимају и оно што није, а битно је за праћење пољопривреде.
„Ти сателити снимају у термалном опсегу, у инфрацрвеном опсегу и другим који нису видљиви голим оком, тако да дају додатне информације о усевима, шумама, воденим токовима и другим метеоролошким или еколошким појавама“, објашњава Марко.
У „БиоСенс” институту основан је и Национални „сентинел” центар, посредством којег ће се, каже Марко, обезбедити да сви привредни субјекти, Владине институције, високошколске и научноистраживачке установе у Србији бесплатно добију „сентинел” информације које могу бити од изузетног значаја за њихов рад.
„То практично значи да ће сви заинтересовани моћи потпуно бесплатно да преузму сателитске слике са „сентинел” сателита, и тиме дајемо огроман замајац пољопривреди“, каже он.
Дугорочно гледано, по Марковим речима, такво управљање пољопривредом ће омогућити компетитивност наших произвођача тако што ће омогућити да се израчуна како уз минимална улагања добити највеће могуће приносе.
На питање шта то конректно значи и како они могу помоћи обичним пољопривредницима, Марко каже да они служе да би се проценило здравље усева и да ли је ту можда потребно наводњавање, ђубрење или да се земља једноствано „одмори”.
„Ако се негде годинама сејала култура која исцрпљује земљу, на основу тих слика можемо да проценимо да ли је једне године потребно зесејати неку другу, која узима мање минерала из земљишта, да би се оно одморило“, наводи Марко.
Е. Дн.
