Он је на отварању прве Српске житарске конференција Serbia Grain Conference 2019 у Београду рекао да је јако важно да се шире искуства, те да је зато донета одлука за чланство у Међународном савету.
Србија ће бити 57. земља чланица и бићемо први у окружењу, једина земља на Балкану која је члан Савета, а чланице тог тела су земље ЕУ и Русија и то ће нам омогућити да дођемо до информација да можемо да планирамо годину испред нас, рекао је Недимовић подсетивши да тај Савет објављује информације о кретањима цена житарица у предстојећој години.
То ће помоћи да знамо какви су трендови на тржишту, да се информишемо о битним темама из ове области и кретањима цене на светском тржишту.
Моћи ћемо да добијемо очекиване цене за жетву за 2020. и те информације ћемо поделити са пољопривредницма, поручио је Недимовић.
Како је казао, очекује да ће идуће године бити 550.000 хектара земљишта под пшеницом.
Што се тиче ове године, боља је ситуација него прошле, рекао је Недимовић и подсетио да су трендови да се све више улаже у систем за наводњавање како би пољопривредници што мање зависили од временских непогода, превасходно суше.
Истакао је да је потребно да се више поради на квалитету житарица.
Додао је да су највећи проблеми транспорт и логистика и да ће почетком новембра бити одржан састанак са представницима Светске банке на коме ће бити реч о томе.
Министар је рекао и да је Србија обезбедила неколико сертификата за извоз житарица претходних месеци на страна тржишта и да је договорен извоз за Египат, и то пшенице, а за Турску сунцокрета и сунцокретовог уља.
За неколико дана биће завршен сертификат за извоз кукуруза у Кину, а наредна тржиста "која ћемо напасти" су Индонезија и Вијетнам, јер она имају велике потребе за кукурузом, додао је Недимовић.
Такође је истакао да је тржиште ЕУ и даље једно од најзначајнијих купаца жиртарица из Србије, нарочито соје.
Serbia Grain Conference 2019 окупила је око 200 учесника из земље и иностранства, укључујући представнике националних житарских Асоцијација, ресорних Министарстава, сектора привреде из интернационалних компанија које послују у сектору трговине житарицама и уљарицама, као и српске трговце и извознике житарица и уљарица - чланице Удружења Жита Србије.
Учесницима ће бити представљене прогнозе и процене производње житарица и уљарица у свету за текућу економску годину, најновији трендови на светском тржишту, подаци о количинама и квалитету извезене пшенице, кукуруза, сунцокрета, соје и уљане репице у Србији, извозне могућности наше земље.
Такође ће бити речо о складишним капацитетима и могућностима и недостацима наше логистике.
Ово је прва конференција ове врсте организована у Србији у оквиру заједничког пројекта између Удружења Жита Србије, Агенције за храну и пољопривреду Уједињених Нација (УН ФАО) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у сарадњи с Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије са идејом да овај догађај постане традиционалан.
Са СБ о развоју лучке инфраструктуре и транспорту
Највећи проблеми с којима се суочава пољопривреда Србије су транспорт и логистика и за неколико дана биће одржан састанак са представницима Светске банке у вези обезбеђвања средстава за развој лучке инфраструктуре како би житарице могле бродовима да се превозе до најближих тачака, пре свега Констанце, изјавио је министар пољопривреде.
За неколико дана, 7. или 8. новембра имаћемо завршне разговоре са Светском банком око развоја лучке инфраструктуре, и чишћења корита река, односно ангажовања средстава за то како би што више жтарица могли бродом да превеземо до најближих тачака, пре свега Констанце, рекао је Недимовић.
Он је навео да се мора наћи начин како да се подрже компаније будући да роба на пример, до Кине сада путује 45 дана, а да ће, када буде завршена пруга Београд -Будимпешта тај период бити скраћен на 12 дана.
То ће бити велика уштеда како за прерађиваче, тако и произвођаче, истакао је.
Што се тиче извоза говеђег меса у Кину, Недимовић је рекао да су прве испоруке стигле.
Дневно три или четири контејнера могу да се пласирају на то тржиште и то је око 70 до 100 тона недељно.
Подсетио је да само да само једна компанија у Србији за сада има сертификат за извоз у Кину вредан 60 милиона долара ( што би значило да би се 35.000 говеда могло прерадити и извести на то тржиште).
Поред компаније "Ђурђевић", тај сертификат имају још "Неопланта" и "Јухор" али они сада не прерађују месо, рекао је министар истичићи да има назнака да би једна од њих могла да уђе у тај систем.
Недимовић је рекао и да ако смо успели у томе да пласирамо свињско месо на тржиште Кине, вино, воћарске културе, можемо и кукуруз.
Министар истиче да смо урадили све што је до нас за извоз говеђег меса у Турску и да ће ако све буде како треба након контрола предвиђених крајем ове или почетком идуће недеље, ускоро бити отворено и то тржиште за месо из Србије.
