Почетак сетве пшенице и јечма се препоручује за 10. октобар, а до тада до пољопривредника биће слате поруке струке да употребом декларисаног семена дођу до бољих приноса и квалитетније пшенице.
У Србији је последњих година примећен пораст употребе недекларисаном семена пшенице које уместо некадашњих 40 процената сада износи 60 процената од укупно посејаног.
Помоћник министра пољопривреде Александар Богићевић рекао је данас на представљању кампање да је Министарство кренуло у акцију како би се пољопривредницима додатно објаснило да у сетви пшенице користе декларисано семе што ће допринети и квалитету и приносу.
"Министарство у сарадњи са релевантним институцијама жели да укаже на проблеме и да решења, како би пољопривредни произвођачи могли да се ослоне и на Министарство, и на институције и на пољопривредне стручне службе и саветодавце, да дођу до правог одговора и не праве грешке - јер су оне у пољопривреди веома скупе", рекао је он.
Додао је да су овакви савети и знање потпуно бесплатни, а његовим коришћењем пољопривредници могу доћи до смањења трошкова и повећања приноса.
Професорка Снежана Јанковић, помоћник директора Института за примену науке у пољопривреди нагласила је да је циљ кампање да кроз едукацију подигне свест пољопривредника да би се повећала сетва декларисаног а смањила употреба семена са тавана.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ову кампању водиће и преко припремљених флајера и плаката који ће бити дистрибуирани ка пољопривредницима, односно активности саветодаваца из 34 центра пољопривредне саветодавне стручне службе, рекла је она и оценила да употреба декларисаног семена није трошак већ инвестиција.
Стручњак за ратарство професор Мирослав Малешевић рекао је да у Србији уз помоћ стручњака којих имамо мора да буде промењена ситуација у којој приноси пшенице и њихов квалитет имају велику варијабилност од њиве до њиве.
Додао је да је избор сорте која се сеје једна од најзначајнијих агротехничких мера а да код нас доминирају сорте које имају потенцијал за принос а не и за квалитет.
Како је рекао, на цену на тржишту поред понуде и потражње битно утиче и квалитет пшенице, а са бољим квалитетом и цена ће бити боља.
Он се заложио да се у сарадњи са науком створи добра пољопривредна пракса која ће обухватити основне агротеничке мере што већ постоји у западним земљама.
"Српска пшеница је почела да губи на квалитету и то мора да буде промењено, што неће бити тешко уз ангажовање свих снага које има држава", рекао је он.
Малешевић је оценио да би просечан принос пшенице по хектару у Србији лако и без додатних улагања могао да се повећа на пет тона ако би се само спровело оно што струка препоручује од почетка до краја производње.
"Да елиминишемо оно да је тако радио деда, или отац, или комшија, него да се ради по ономе што кажу саветодавна служба и струка", рекао је он и додао да тај први корак не мора пуно да кошта ни државу ни произвођаче који ће имати исте трошкове као и до сада.
Професор Радивој Јефтић са Института за ратарство и повртарство експерт за патогене стрних жита апеловао је да се користи декларисано семе и скренуо пажњу на опасности кућне дораде семена што је у Србији све чешћа појава.
"Проценат сетве недекларисаног семена је почео драстично да се повећава. Некад је то био 40 одсто, а последњих година достигао је и 60 процената", рекао је он и додао да су проблем такозване дивље дораде семене што раде сами пољопривредници.
Додао је да најчешће пољопривредници то раде напамет а онда се дешава да запрашују неодговарајућом активном материјом па проблем остаје.
Он је споменуо да неки патогени улазе у Србији и кроз неконтролисани увоз одређених сорти семена и оценио да сејање недекларисаног семена може да буде велики проблем.
Јефтић је подсетио и да ЕУ прописи омогућавају сетву "фармеровог семена", нагласио да постоје озбиљни произвођачи у Србији који би то могли да раде без ризика и заложио се да се та могућност и код нас уведе у легалне токове а ти семески усеви контролишу.
Селекционер стрних жита из Института за кукуруз у Земун пољу Весна Кандић нагласила је да веома битан избор сорти и промена асортимента семена ка сортама побољшивачима.
Кампању за већу употребу декласираног семене у Србији помогли су УНДП и ФАО, речено је данас.
