Савез је после седнице Управног одбора и Скупштине саопштио да држава годишње губи "стотине милиона евра због илегалне трговине".
Иако државни буџет годишње губи стотине милиона евра, надлежни за спровођење закона и борбу против илегалне трговине алкохолом углавном не раде свој посао, док поједини државни органи и институције чак активно подржавају и промовишу сиво тржиште, саопштио је Савез.
Оцењено је да Србија има добар и модеран Закон о јаким алкохолним пићима, чије се кључне одредбе не спроводе, па постоји процват незаконите производње и помета ракије на сваком кораку.
Заступник Савеза произвођача ракије Горан Радосављевић казао је за Дневник" да се ракија не може продавати без акцизне маркице.
Пеку ракију, а не познају закон
Заступник Савеза произвођача ракије Радосављевића истиче да свега трећина ракије која се овде произведе је у легланим токовима, а две трећине се прода на сивом тржишту.
- Многи који пеку и продају ракију ни не знају да треба да се региструју и купи акцизну маркицу, па би требало да се поведе о томе рачуна, информисати људе да раде по закону.
- Сви који пеку ракију и продају је , без обзира на то, да ли тргују путем огласа , или на јавним местима морају бити регистровани произвођачи и на амбалажи имати акцизни маркицу - навео је Радосављевић.- Ракија као и друга алкохолна пића мора имати акцизну маркицу, као што је имају други производи за које се плаћа акциза. Када ракија нема акцизну маркицу инспекција не реагује, али кажњава оне који продају цигарете или гориво без маркице.
Од Кнез Михаилове и Савске променаде, преко туристичких центра, до пијаца и простора у градовима и селима, организују се стотине разних фестивала, сајмова, оцењивања квалитета ракије и сличних манифестација, најчешће ради подстицаја туризма и традиционалне производње. Ту се промовише нелегално тржиште, продаје ракија најчешће без било какве ознаке порекла и врте велике паре у сивој зони, навео је Савез.
Указао је и да у организацији ових манифестација често учествују и поједине државне и институције локалне власти, те да су неретко финансиране из буџета.
Из Савеза наводе да чак поједине општине из буџета дају субвенције за куповину казана за ракију нерегистрованим нелегалним произвођачима.
Додаје се и да неки медији кршећи Закон о оглашавању рекламирају продају нелегалних ракија.
Из Савеза сматрају и да је крајње време да надлежни државни органи преиспитају рад бројних портала на друштвеним мрежама који се баве пропагандом нелегалне производње и промоцијом илегалне продаје ракије.
У име регистрованих произвођача ракије, њихових регионалних удружења и националног Савеза захтевамо да се оваква пракса прекине и да држава производњу и промет ракије уведе у легалне законске оквире, поручили су.
З. Делић
