Асортиман воћа од којег нуде пекмез су кајсије, купине, малине, аронија и црне рибилзе, плодови чија је берба управо актуелна и због рода и због цена.
„Домаћи пекмез смо почели да правимо од воћа које сами производимо и засаде све сами обрађујемо и негујемо“, каже Иван Келер. “Под кајсијама је два катастарска јутра, засад је млад тек другу годину и приспева на род. Аронију имамо на једном јутру, малина на пола, купине су на површини од четврт јутра, ту су и црне рибизле, Оно што роди за сада сами прерађујемо у пекмез, а од јесени почињемо и са сушењем воћа, а можда и поврћа.“
Амбиција младог брачног пара из Аде је да посао прошири на сушење шљива, чипса од јабука и крушке, сушени парадајз и још неких производа које успеју да осмисле, према могућности сушаре коју су добили захваљујући донацији из Мађарске посредством Фондације “Просперитати”. Донација је покрила 70 одсто вредности сушаре, а остало је сопствено учешће. Сушара је капацитета 200 килограма сирове шљиве на дан, док за друго воће сушење траје краће, у зависности од процента воде.
Иван прича да је завршио Економско трговачку школу у Сенти, па код оца своје изабранице Шаре почео да ради у угоститељству пошто таст држи ресторан “Лагуна” у Ади, а почео је да се бави воћарством за шта су регистровали пољопривредно газдинство. Шара је једно време радила као васпитачица, међутим, добила је отказ јер је била вишак, због тога што је у предшколској установи у Ади све мање деце због одласка младих у иностранство.
„Са справљањем домаћих пекмеза и сокова почели смо у кухињи, па смо посао проширили. Природне сокове служимо у ресторану, али са пекмезима смо почели да излазимо на разне манифестације и вашаре. Представили смо се прво на домаћем терену на “Данима Аде”, први пут смо на вашару у Кањижи, а видећемо на које ћемо вашаре ићи, јер смо на почетку посла и људи треба да нас упознају“, објашњава Иван.
Кајсије су ове сезоне добро родиле, заступљене су углавном новосадске сорте, којим је наш саговорник задовољан, јер су плодови крупни и сочни. Изузев мање количине од које је испечена квалитетна домаћа ракија кајсијевача за сопствене потребе, највећи део краљице воћа прерађен је у домаћи пекмез.
Домаће пекмезе пољопривредно газдинство Келер пакује у теглице од 370 милилитара, односно око 320-430 грама, а како истичу, у теглицама је само чисто воће, не само када су у питању кајсије, него и купине, малине, црне рибизле и аронија. Купине на мало на пијаци продају за 300 динара, малине 250 до 300, конзумне кајсије су биле 60 до 80 а за ракију 50 динара килограм.
„Боља је рачуница када се ово воће преради у пекмез јер теглицу од кајсија нудимо за 200 динара, од малина, купина и аронија су 300 и црна рибизла 400 динара. Поред пекмеза од ароније планирамо да справљамо хладно цеђени сок и да је сушимо. Наше опредељење је да се посветимо производњи и преради воћа, а видићемо да ли ће и колико бити користи, да ли вреди да се тиме бавимо. Посла има много више него да само продајемо воће на велико или на пијаци, али је и рачуница много повољнија.
Свеже воће се продаје само у сезони, а прерађевине се могу продавати преко целе године. Прва искуства су позитивна, јер су људи доста заинтересовани да купују и троше наше производе, Касније ћемо настојати да се наши производи нађу на рафовима продавница здраве хране, а за сада све иде преко нашег пољопривредног газдинства. Чекамо да се новим законом омогуће неке олакшице за прераду и пласман производа преко газдинства, као што је продаја од куће, па се надамо да ће бити услова да оно што смо започели да резултате и опстане. Имамо још слободне земље и уколико буде повољне рачунице планирамо да повећамо засаде воћа. Намера је да у најскорије време подигнемо засад боровнице на пола јутра, а за даље ћемо видети“, каже Иван Келер.
Млади из Аде и околине одлазе у иностранство у потрази за бољим животом, а Иван и Шара су одлучили да остану и покушају да развијају сопствени бизнис. Прве реакције муштерија су повољне, јер је домаћи пекмез сто посто од воћа доброг квалитета.
„Бављење воћарством и прерадом воћа у домаћи пекмез и друге производи је наша иницијатива, за шта смо добили и подршку родитеља. Моја сестра Сандра, која је завршила графички дизајн, дала је свој допринос нашем послу дизајнирањем теглица и етикета“, сазнајемо од Ивана.
Милорад Митровић
