Ту је при крају изградња извозне фарме где ће бити смештај за 15.000 јагњади за извоз. И ова извозна фарма је без премца у нашој земљи, јер су две постојеће у Темерину и Кушиљеву знатно мањег капацитета.
- Извоз јагњетине је велика шанса за развој овчарства, а од фармера се откупљују јагњад од 25 до 40 килограма раса “винтерберг”, “ил де франс”, “мерино”, “чоканска цигаја” и “бергамо”. Узимамо само од расе оваца које су крупније, зато што јагњад осталих ситнијих раса као што су праменка, сјеничка и романов никада не могу да достигну потребну тежину, која се тражи на тржишту - указује Чаба Боршош.
Овчарство је исплативо ако се стадо претежно држи на испаши, јер према речима Боршоша, тада скупе житарице које се користе за исхрану не утичу толико на трошкове и рачуницу, као када се овце држе на фарми.
- Тренутно откупна цена јагњади је доста добра, јер за мушку килограм живе ваге плаћамо 400 а женску 370 динара, што је сасвим солидна цена. На то још иде субвенција од стране државе тако да је сада овчартсво једина грана сточарства која је исплатива - сматра Боршош.
Део извозне фарме за јагњад која се откупљује од фармера са подручја Војводине већ је у функцији. За јагњетину од женске јагњади пласман је обезбеђен испоруком за Хрватску, док мушка јагњад из овог извозног контигента припрема се да 10.маја преко Луке Бар буде испоручена за Израел. Већина откупљене јагњади је од фармера са подручја Бачке, један део је из Баната али и са подручја Срема, а за јагњетину са наших фарми и пашњака заинтересована су тржишта и других земаља.
- Захваљујући извозу откупне цене јагњади су за фармере у Војводини нешто повољније, од 50 до 70 динара по килограму него на југу Србије, зато што тамо нема ко да организује откуп и извоз - напомиње Боршош.
У Адорјану услови за испашу оваца нису баш сјајни, зато што су скромне површине под пашњацима, где се овце напасају од средине априла па све до краја новембра. У том периоду се на исхрани стада се пуно уштеди, тако да се економичност у овчарству највише потврђује код фармера који имају могућност за испашу, па се за овчарство опредељују и млади са подручја кањишке и околних општина у региону Потисја.
Испаша стада је у сваком погледу рентабилнија од шталског држања, што баш у сваком погледу не може прецизно ни да се искаже и упоређује, у условима када кукуруз и луцерка поскупљују, а за овце које су на испаши треба само обезбедити плату, храну и смештај чобана. У томе је тренутно најпроблематичније обезбедити чобана.
- Младих овчара има све више, који држе стада од 80, 100 и 150 грла, међутим, велики је проблем зато што је јако тешко наћи чобана. Старији чобани умиру, а млади неће да се баве тим занимањем, па имам двојицу чобана које сам ангажовао из Румуније, са удаљености од преко 600 километара, где их још има. Ако би било више чобана у нашој околини било би сигурно више и стада оваца, а шта ће и како бити убудуће видеће се. Треба питате младе фармере који држе стада од стотинак оваца - додао је Боршош,
Боршош не таји да чобани на његовој фарми имају пун пансион и месечно зарађују 600 евра, а да је успео да доведе чобане из Румуније, јер су тамо зарађивали само 200 до 250 евра, па им одговара да у Адорјану више него дупло зарађују.
Развоју и унапређењу овчарства у последње време знатно доприносе и подстицајна средства из државне касе. За свако испоручено јагње фармери добијају 2.000 динара без обзира да ли је стадо уметичено или не, а за уматичене овце држава даје 7.000 динара годишње, што није занемарљиво.
- Нажалост, држава за неуматичене овце не даје субвенције, што би на неки начин требало изменити, да нешто подршке добијају и фармери који нису у могућности да уматиче овце. То је у говедарству регулиснао, а у овчарству би требало регулисати па се надамо да ће се и тај недостатак отклонити - очекује Чаба Боршош.
Милорад Митровић
