Газдинство Лазић у свом власништву има десет хектара ораница и обрађује нешто из закупа, а уз класично ратарење посвећени су и повртарству.
Посао у сетви семена поврћа у стиропорске контејнере Лазићи су обавили брзо и прецизно захваљујући сејалицама из домаће радиности. Петар Лазић (34), по струци машински техничар, једно време је радио у Дому здравља у Инђији као магационер, али пошто је остао без посла, заједно са оцем Бранком, мајком Вером и сестром Љиљаном посветио се унапређењу газдинства.
- Од када за сетву расада користимо сејалице посао обављамо много брже и лакше, уз вредне руке чланова породице и рођака. У односу на ручно обављање сетве, отприлике можда је то и десет пута, јер нисмо прецизно процењивали. Иде то сада брзо и уради се за један дан, од јутра до вечери, за наше потребе - каже Петар Лазић.
Петров отац Бранко Лазић је носилац газдинства које није велико, а поврће узгајају на једном катастарском јутру, на парцели која је близу куће, под баштама, где имају и бунар одакле црпе воду за наводњавање усева.
- Од поврћа гајимо паприке, купус и карфиол, а паприка заузима највећи део те њиве. Поред повртарства и ратарења, ушли смо и у производњу сејалица, где смо још на почетку, али полако развијамо и тај део посла. Док сам био запослен није било лако испуњавати обавезе на послу и код куће. Могло је али је било јако тешко - рекао је Петар.
У ратарењу, где су у сетвеној структури газдинства заступљени углавном пшеница и кукуруз, Лазићи за обраду нису имали потешкоћа јер располажу неопходном механизацијом, коју су успевали у претходним годинама и да обнаве...
- Максимално улажемо у производњу, добро нам и рађа, па успевамо да обезбедимо егзистенцију, тако јер када се све сабере отац и ја на малом газдинству отприлике зарадимо по просечну плату - напомиње Петар.
Петар је одлучан корак начинио да им буде лакше у повртарству, посебно да би олакшао посао у сетви расада поврћа. Трагао је на интернету и видео да има понуде сејалица, пре свега аутоматских, па су Лазићи одлучили да их сами направе, мало поједноставе и прилагоде својим потребама. Такође, отишли су касније и корак даље, па наставили да их у мањем обиму према својим могућностима праве другим газдинствима која се баве повртарством и цвећарством јер има потребе за њима. Аутоматске сејалице су јако скупе, а Лазићи су по узору на њих осмислили ручне, које су ценом доступније и знатно олакшавају посао код заснивање расада.
- Сејалице које сам видео на интернету смо поједноставили, пре свега да нама олакшамо посао, а када сам их направио и уверио се да функционишу, увидео сам да њиховом израдом има могућности за додатну зараду. У међувремену сам изгубио посао, тако да сам остао у пољопривреди и фокусирао се да усавршавам машине које сам почео да израђујем. Имамо више машина из наше радиности и досадашња искуства показују да су перфектне - уверава наш саговорник.
Петар објашњава, да има заинтересованих газдинстава за сејалице које праве, а да све зависи од прилика у којима егзистирају, па сејалице праве и за мања и за већа газдинства, па и фирме. Једноставно, прилагођавају понуду свима који у овом сегменту унапређују своју производњу, а интересовања има не само из наше земље него и из суседне Хрватске, где је испоручено више сејалица.
- Трећа је година како смо се бавимо израдом сејалица и доста тога смо усавршили, а и повећао се обим посла. У почетку сејалице нису изгледале као сада, него је било важно да се склепају и раде, али сада водимо рачуна и о њиховом дизајну, да и функционишу и лепо изгледају - напомиње Петар Лазић, који је одлучан да остане у пољопривреди, али размишља да се у изградњи сејалица упусти и у предузетничке воде, али процењује да за сада нема услова.
Поврће које производе Лазићи продају на пијацама у Инђији, Старој Пазови и Новој Пазови, а квалитетан род више сорти првокласне паприке “ајваруше”, најзаступљеније у повртарском делу производње, највећим делом продају код куће где им долазе сталне муштерије. За пијачном тезгом често је и најмлађи члан породице - ученица седмог разреда основне школе Љиљана.
- Прошле године паприка је мало мање родила, али била је добра цена, јер се првокласна продавала за 100 динара, што је екстра цена. Из године у годину се прилике врте и своде се на исту зараду, јер ако роди више паприка је јефтинија, а када је слабији род ефекат се надокнади повољнијом ценом. Са просечно постигнутом ценом од 80 динара је супер. Рачунице има, јер када се подвуче црта евидентно је да зарађујем више него што је била плата у фирми, а успевамо и захваљујући додатним пословима - открива Петар.
Лазићи размишљају о повећању повртарске производње, али немају ниједну парцелу поред канала који протиче кроз атар Нових Карловаца, па би морали улагати у бунар, пошто повртарства нема без наводњавања. Други разлог је што повртњак не заснивају на некој удаљенијој парцели од села је зато што има доста пољских крађа, па се не усуђују да паприку гаје на три-четири километра од куће, јер Петар каже да би било немогуће њиву стално обилазити. Могућности имају на још једној њиви под баштама, али ту често проблема има са подземним водама, а према Петровим речима, велики је грабеж за земљу и скупа је, тако да је повећање поседа готово немогућа мисија.
Милорад Митровић
