Они који су чували лањски род да би на измаку сезоне више зарадили, поврће махом сада продају великим маркетима или пак препродавцима, који им, као и пре него што је уведено ванредно стање, долазе на кућне адресе и у шлеперима на велико одвозе намирнице, и не жале се на накупце, а ни на цене.
Дугогодишњи произвођач кромпира и лука Бранилсав Зеленовић из Сирига каже да, упркос епидемији и скраћеном радном времену маркета, нема проблема да домаћи кромпир стигне до великих и малих радњи, нити да оде преко границе у извоз.
– Велики део кромпира отишао је већ за Албанију и Северну Македонију – наводи Зеленовић, и вели да због тражње кртоле у земљи и изван, домаћи кромпир сада има добру велецену – килограм се креће од 45 до 50 динара, а килограм лука на велико је још скупљи – 60 динара.
По његовим речима, велики домаћи произвођачи успевају да намире потребе домаћег и иностраног тржишта и за луком.
– Наш лук одлази у Црну Гору, Босну и Херцеговину, на Космет и у домаће и стране трговинске ланце код нас. Велики део је већ продат ван наше земље, а део чувамо за потребе становништва, док не доспе нови род.
И произвођач кромпир из Деспотова Милош Хајдук каже да продаја кромпира иде одлично, али да повртари имају купуса који није приоритетна храна велетрговцима па га наручују у смањеним количинама.
– Више се купују кромпир и лук него купус па га велетрговци слабије траже, премда је и слабија посећеност купаца, па се купус не успе продати – каже Милош Хајдук. – Сада купус држимо у хладњачама, све у нади да ћемо успети да га продамо до маја. Због мање тражње, опала је и цена килограм купуса – кошта свега 20 динара – што произвођачима никако не одговара.
У озбиљном проблему су повртари из Футога који киселе рибани купус. На лагеру имају више стотина хиљада тона па су они окупљени око Удружења „Футошки купус“ одлучили да рибанац поклањају.
Председник Удружења Радивој Ћулум каже да су део већ поклонили Црвеном крсту, а имају вољу да га поклоне и у карантине.
– Не стижу нам више наруџбине од великих трговинских ланаца јер цене да кисели купус није приоротетна храна, премда је богат витамином Це, па смо одучили да га дамо у карантине – казао је Ћулум, и позвао да им се јаве они који кувају за људе смештене тамо, без обзира на то где се налазе, јер Удружење „Футошки купус“ рибани купус поклања свима, и онима у Нишу, Београду Крагујевцу...
За разлику од купуса, свежег и киселог, произвођачи пасуља ослободили су се вишка. Произвођач из Сирига Синиша Арсић рекао је да је успео да прода сав прошлогодишњи пасуљ и од пре извесог времена нема га на лагеру.
– Све сам продао нашим велетрговцима и великим тровинским ланцима – казао је Арсић, и навео да око 1. маја креће изнова да сеје пасуљ, с тим што ће сада дуплирати површине, на 40 јутара.
Зелена салата и ротквице
Пре више од месеца доспеле су ротквице и зелена салата из пластеника. Део тог поврћа пољопривредници су успели да продају, а други део стигао је баш у време када је проглашено ванредно стање па се сада сналазе како да дођу до потрошача.
– Кванташка пијаца не ради, а не раде ни пијаце у Новом Саду, Футошка и на Лиману где сам пласирао највећи део производње из пластеника – каже Ненад Панић из Вилова, који тренутно води бригу о томе како да прода преостали део ротквица и салате.
Углавном, каже, долазе препородавци и они купују, али не велике количине. Панића брине и како ће успети да прода краставце који доспевају за месец дана и шта ће радити с парадајзом, који треба да сазре крајем маја.
– Једино ми преостаје да се уздам у то да ће до тада епидемија бити на крају и да ћу се тако извући – наводи Панић, и додаје да проблем повртарима није само како да продају намирнице, већ што и куповна моћ потрошача опада па се сада више купују кромпир и лук, брашно, шећер, уље... него поврће из пластеника.
З. Делић
