Уколико време послужи, током овог викенда пролећна сетва ће бити и завршена, мада временски услови нису баш погодовали ратарима. Прво је током априла био сушни период, а онда хладно, ветровито и кишно време. Ипак, ратари су нашли време и посејали усеве. После падавина које су добро дошле, семена су почела да излазе из земље и усеви се могу приметити дуж њива. Према подацима Пословног удружења “Жита Србије”, сетва је највећим делом обављена и у погледу засејаних површина нема одступања у односу на предвиђања “Жита Србије”.
- Како се и очекивало, под кукурузом је 950.000 хектара, сојом 240.000, а сунцокрета има посејаног на 245.000 хектара – казала је за “Дневник” директорка “Жита Србије” Сунчица Савовић. - Кукуруза је мање посејно него прошле сетве ,али је зато сунцокрета сада за 30.000 хектара више и има га на 245.000 хектара. Соје је, као и лане, 240.000 хектара. Уљарица другу годину заузима исте површнине.
Банат је познат по сетви сунцокрета и у том делу покрајине је већ никао. Ратар Ђорђе Милотин из Торка (Бегејци) у општини Житиште казао је да је овонедељна киша стигла у право време. - Површински слој земље достигао је влажност у дубини земље, бар је тако у Бегејцима и сада само треба сунца, а за касније ћемо видети како ће сунцокрет напредовати – казао је Милотин.
У новосадском атару кукуруз и соја почели су да ничи и на појединим парцлима су се већ почели формирати редови.
У жетви се очекује бољи род него лане
„Жита Србије” очекују да ћемо у жетви добити 7,5 милиона тона кукуруза, сунцокрета да ће бити три тоне по хектару, односно, да ће род износити 735.000 тона, а да ће соје бити 760.000 тона - 3,2 тоне по хектару. Лане је била велика суша, што соји која воли воду није никако годило, просечан род по хектару био је свега две тоне. И кукуруза је било мање, свега 5,9 тона по хектатру. Једино сунцокрету није шкодила суша, пошто уљарица може да се развија без падавина, па је принос био три тоне по хектару.
– Кукуруз је почео да ниче, а соја је већ једном прскана јер се појавила ситна трава – казао је пољопривредник из Кисача Јозеф Фокман. Посебно је, наводи, задовољан кишом од пре неки дан. - Пало је десет литара по квадратном метру и не можемо уђи на њиве, што је добро да се земља добро навлажи и усеви крену брже да напредују.
У марту су ратари сејали шећерну репу. Посејано је, према подацима Пословног удружења “Индустријско биље”, свега 30.000 хектара, што је мање него прошле године када је заузела 37.000 хектара. Додуше, и очекивало се да ће се ратари окренути другим пољопривредним културама због скупе сетве, добрих цена кукуруза, соје и сунцокрета, и што око индустријских биљака имају знатно више посла него код ратарских култура.
Репа је лепо никла и киша јој је такође пријала. – Баш се лепо отворила, стигла је до шестог листа и поново је треба третирати од корова – казао је ратар Горан Јосифовски из Црепаје.
С друге стране, прво за жетву доспева оно што је посејано јесенас.
За два месеца може се очекивати добра жетва пшенице са родом око три милиона тона, уколико метеоролошке прилике буду повољне, каже директорка Удружења „Жита Србије” Сунчица Савовић.
„Временске прилике су врло сличне прошлогодишњим, тако да пшеница на пољима изгледа заиста добро. Прошле јесени засејане су нешто веће површине него претходне године, тако да очекуијемо род око три милиона тона, уколико временске прилике буду идеалне за развој усева”, рекла је Савовићева .
Она је изразила извесну резерву према могућности да добијемо рекордне приносе јер није познато колико су пољопривредници минералног ђубрива бацили за прихрану усева.
З. Делић
