Од шездесетих година изгубили смо најмање милион хектара обрадивог земљишта.Четрдесет одсто војвођанских ораница спало је на један одсто хумуса,а некада је просек био четири Модерна пољопривреда и тешка механизација земљиште набијају и испошћују, па стручњаци апелују да се земљи врати оно што биљке из ње извуку, пре свега коришћењем природног стајњака.
Предлажу такозвану регенеративну обраду јер чува плодност, спречава ерозију и смањује загађење. Стручњак за пољопривредну механизацију и земљиште,др Лука Радоја истаче да је пракса показала да је могуће одржавати ниво хумуса у земљишту када се користе биљни остаци и зелено ђубрење.
-Ако се тај поступак непрекидно и уредно ради 22 године повећаћемо садржај хумуса за 0,4 одсто-наглашава др Радоја.
Указао је и на то да се мора успоставити равнотежа између биљне и сточарске производње.
-Земљиште, шума и вода су судбински повезани.-казао је и додао да када нанесемо штету једном од ових елемената, угрожавамо и остале. -Двадесет четири одсто емисија гасова са ефектом стаклене баште долази из модерне пољопривреде. У трци за профитом човек је заборавио да ресурси нису непресушни и да новац не може да се једе -подвукао је др Радоја.
Професорка Шумарског факултета Универзитета у Београду Снежана Симић истакла је да је то посебно важно зато што се уносом те материје, поправља стање, односно да се земљишту враћају функције.
-Тиме се чува његова структура,а то је посебно значајно због везе са другим облицима деградације,нпр.са ерозијом-објаснила је Симићева.
Министартво пољопривреде финансира бесплатну анализу плодности земљишта, али само десет одсто пољопривредника то користи.У 23 центра широм Србије могу да донесу узорке са чак три парцеле и провере садржај калијума, азота, фосфора.
Проф.др Снежана Јанковић са Института за примену науке у пољопривреди указала је да су те анализе битне како би могли да дају препоруке шта чинити са већ готовим засадима, како у тим засадима одржати производњу и да се помоћу анализе могу остварити највећи приноси уз употребу одређених количина, како минералних тако и органских ђубрива.
Плитко заоравање жетвених остатака, плодоред и сејање махунарки које чувају влагу и плодност стручњаци називају регенеративном пољопривредом. То су препознале и највеће светске прехрамбене компаније,а пољопривредницима би то ускоро могла да буде лиценца за сарадњу са њима.
Директорка „Нестле Србије” Марјана Давидовић каже да је зелена агенда велика тема свих великих компанија данас и да се улажу велика средства да би се постигло то да се њихови добављачи могу бавити регеративном пољопривредом како би конкурисали за субвенције ЕУ. Нажалост мали је и проценат пољопривредника који воде Књигу поља у коју се уносе подаци о агротехничким мерама и приносима,на основу чега се планира наредна сетва.
Због тога је иницијатива Наледа да се законски уреди дигитална верзија Књиге поља.
Председница Одбора за храну и пољопривреду Наледа Тамара Пењић рекла је да је то .изузетно значајно за локалне самоуправе и за управљање општинским земљиштем,пре свега због пољопривреде,због што већег искоришћења потенцијала и наравно због еколошких разлога
З. Делић
