Процењује се да ће у овој сетви заузети најмање између 920.000 и 930.000 хектара. Лане га је било на око 905.000 хектара, а просечан принос се кретао око 7,5 тона по хектару, подаци су „Жита Србије”.
Тренутно ратарима клима не одговара да крену у сетву кукуруза због сушног времена и ветра који још више исушује површински слој земљишта. Али, агрономи препоручују да не треба да се чека киша већ да ратари почну сетву примењујући ређу густину сетве за пет до 10 процената, без обзира на то шта пише на декларацији семена .
По речима др Горана Бекавца са новосадског Института за ратарство и повртарство од националог значаја, на сетву не треба чекати ни тренутак, већ одмах је започети јер чак и ако буде мраза у априлу семену неће штетити.
По речима директорке „Жита Србије” за „Дневник” Сунчице Савовић, тренутно имамо око 4,2 милиона тона кукуруза.
-У лањској жетви добили смо скоро 6,8 милиона тона кукуруза. Рачунајући извоз од 1. октобра 2023. године до краја фебруара ове године, за март још нема извозних података, кукуруза смо продали близу 962.000 тона. Просечно месечно око 163.000 тона.
Како је навела директорка Савовић, инотрговање кукурузом било је нестабилно, у новембру и децембру смо га највише продали, а најмањи обим трговања био је у фебруар. - У октобру је продато 156.000 тона кукуруза, а затим у новембру и децембру обим извоза је био знатно увећан - 257.500 тона у 11. месецу, а у децембру чак 308.000 тона. У јануару 2024. године продато га је свега 132.000 тона, у фебруару још мање - 108.000 тона.
Директорка је напоменула да нам за домаће потребе треба месечно највише 325.000 тона кукуруза.
- Старт почетка сетве јесте лош јер је земља сува на површинском слоју, што отежава да семе крене да бубри, али влаге има у дубљим слојевима земљишта, па они ратари који су бацили минерално ђубриво не треба да чекају - истакао је др Бекавац, навидећи да нас чека тешка година. Март је био један од најтоплијих у односу на дуги низ година у протеклом раздобљу, а ни у наредном периоду, према предвиђањима метеоролога, клима неће ићи на руку пољопривреди.
Пољопривредник из Србобрана Ђорђа Грујића казао је за „Дневник” да је спреман за сетву. Посејаће кукуруз на већој површини него лане, за 20 одсто, али чека прво кишу.
- Чекаћу извесно време да киша падне, али не могу у недоглед , ни ја а ни колеге. Материјал је купљен, а колико ће сетва кукуруза коштати овог пролећа зависи од тога колико је ко спреман да уложи новца за њу. Велика је разлика у ценама коштања семена и заштитних средстава, јер има семена и за 14.000 динар али и за 40.000. И заштитна средства немају исте цене, већ је и код њих распон цена велики. Зато најјефтинија сетва може да кошта 30.000 динара по хектару, а најскупља буде 80.000 динара, без закупа.
Грујић каже да је тренутно тржишна цена килограма кукуруза свега 15,5 динара. - Да би производња кукуруза била одржива и развојна, килограм кукуруза требао би да буде око 25 динара. .
По његовим речима, око трећина земљорадника на подручју општине Србобран примила је субвенције по хектару за биљну производњу од 18.000 динара до стотину хектара. - Подаци са терена показују да је трећина пољопривредника добило субвенције и да се новац не исплаћује по редоследу пријава, пошто има ратара који су се пријавили два-три дана по објављивању јавног позива и још нису добили паре, а неки су добили новац, мада су касније поднели захтев - навео је Грујић.
З. Делић
