Он је нагласио да су највеће штете од града и кише претрпела села око Ивањице, Чачка и Лучана.
Противградне ракете нису довољно средство одбране већ је неопходна комбинација осигурања и противградне заштите, нагласио је министар, и додао да би штета била много већа да није испаљено толико ракета.
Он је истакао да се у пет најгроженијих округа у Србији по извештају Републичког хидрометеоролошког завода, пољопривредним произвођачима за осигурање дају субвенције од 70 одсто.
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић каже да су ниске температуре, снег и град уништили десет до 15 одсто рода воћа у Србији.
Навео је да је прошле године од извоза 1,4 милиона тона воћа остварен девизни прилив од око 600 милиона долара.
Србија би, како каже, ове године због невремена могла имати извоз воћа око 150.000 тона мањи него лане и зарадити од 550 до 600 милиона долара јер је цена јабуке повољна, 45 евроценти килограм.
За сада је само 12 одсто пољопривредних површина осигурано и мораћемо да вучемо жестоке резове, тако да ће, ко жели да добије субвенције, морати да буде осигуран, истакао је Недимовић.
Подсетио је на то да то није први пут да невреме уништи воћњаке и да се то дешава последњих 20-30 година јер климатске промене чине своје.
Пољопривредници који су претрпели штету, а који су осигурани, треба да се јаве осигуравајћим кућама, које ће им исплатити осигурану суму.
За штету на воћу које је нанело невреме у Тополи казао је да се догодио природни феномен и да се градоносни облак формирао на висини од два до три километра, и подсетио на то да противградне ракете најбоље делују на висини од четири до шест километара.
Е. Д.
