По његовим речима, у досадашњој реализацији програма подстицаје су добиле 94 новоформиране задруге.
– Формирање 550 нових задруга представља препород задругарства у Србији, а постигнута је још једна кључна ствар: отклоњено је неповерење домаћина, српских сељака. У 550 великих села у Србији окупили су се домаћини, у просеку од пет до десет домаћинстава, с 20 до 100 домаћинстава као коопераната, и нашли заједнички интерес да формирају задругу – рекао је Кркобабић.
Он је истакао да је циљ Министарства и САНУ, као покретача идеје обнове села, да свако веће село у Србији има задругу јер се у супротном не може говорити о опстанку села.
– Постојање задруга не значи носталгију већ је императив 21. века, нешто што се примењује у земљама Европске уније, што решава организациона питања, повезује пољопривреднике, решава питања малог поседа, али омогућава оно кључно – трансфер знања и технологија у циљу да производ наших земљорадника изађе на тржиште – навео је Кркобабић.
По његовим речима, задружна мапа Србије је промењена, а у овом тренутку неколико десетина хиљада људи у том ланцу види своју будућност.
– Идеја „500 задруга у 500 села” успешно је остварена, чак је и надмашила очекивања – рекао је члан Националног тима за препород села Владимир Гоати. – То је показатељ да је та идеја наишла на плодно тло, да је дошло до „варничења” и да је село показало да није успавано већ да су људи спремни да иду за интересом друштва и властитим.
Председник Академског одбора САНУ за село Драган Шкорић истакао је да је циљ формирања Одбора био да се ниво знања на селу подигне.
– Обновом задруга у 500 села направљен је добар корак јер је код наших сељана пробуђена свест о томе да су удружени јачи и да удружени, уз нова знања и образовање, могу бити конкурентни на тржишту–- указао је Шкорић. – Следећа етапа биће даље образовање српских сељака да би своје производе самостално пласирали на домаћем и страном тржишту.
Д. Мл.
