У току је јавни позив за премију за млеко који траје до краја априла, а данас је расписан и јавни позив за квалитетна приплодна грла који ће трајати све до 15. маја.
Средином прошле недеље завршен је јавни позив за тов јунади, свиња, јагњади и јаради.
Позив за премију за млеко је део свеобухватних мера Министарства пољопривреде шумарства и водопривреде усмерених на подршку примарним произвођачима у сектору млечног говедарства.
Премија за млеко данас износи 19 динара по литру и исплаћује се за сваки литар предатог млека. Заједно са прошлогодишњим повећањем са 15 на 19 динара укинута је и минимална количина предатог млека од 3.000 литара за остваривање премије.
Јавни позив за премију за млеко за први квартал 2024. године расписан 1. априла и трајаће до 30. априла 2024. године.
Пријаве за премију за млеко се подносе као и до сада – преко млекара, а постоји и могућност непосредног пријављивања примарних произвођача.Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи могу поднети пријаве за подстицаје на порталу еПодстицаји.
Поред премија за млеко за које се сточари могу пријавити до 30. априла, планиран је и низ других мера за помоћ пољопривредницима у овом сектору. Једна од тих мера је и субвенција по грлу за квалитетне млечне краве која је прошле године повећана за 60%, односно са 25.000 на 40.000 динара.
Када се на то додају подстицаји за набавку основног стада долази се до податка да субвенције покривају чак 74% трошкова које имају пољопривредници који се баве млечним говедарством. О томе је недавно говорила Министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић.
- Од ове године покривеност трошкова је 74%, без обзира на то да ли уопште продају млеко млекарама, да ли то млеко сире или не сире, да ли праве кајмак или не. Дакле, то ништа не рачунамо већ само оно што добију од државе њима је довољно да покрије 74% трошкова. То је нешто што њима даје сигурност, а уједно даје сигурност и грађанима у погледу цена јер идеја је да се пољопривреда врати тамо где јој је место у Србији - рекла је Танасковић и додала да је то ниво испод којег се неће ићи и да ће раст субвенција несумљиво пратити раст трошкова.
Решеност државе да унапреди овај сектор пољопривреде огледа се и у низу других мера усмерених пре свега на унапређење и увећање сточног фонда. О томе је говорила министарка Јелена Тансковић:
- Приоритет је сточарство, увећање сточног фонда. Ми смо оспособили и једини генетски центар у Србији у Великој Плани, купили квалитетна грла, тако да ћемо већ у овој години поклањати, односно бесповратно давати семе за осемењавање како би наши пољопривредници имали квалитетан генетски приплод. Кроз дигитализацију уређујемо и спроводимо регистре животиња. Морамо све да ишчистимо, да се суочимо са нашом реалношћу, да знамо где смо, чега колико имамо да би тачно знали шта да улажемо, колико да улажемо и где је то што смо уложили завршило - рекла је Танасковић и подсетила да је да је планом “Скок у будућност - Србија 2027” планиран раст сточног фонда између 8% и 10% годишње.
- Ја сам сигурна да је уз строгу контролу и оваква улагања каква су ево већ друга година за редом, то је минимум који ћемо постићи у наредне 4 године - рекла је министарка
Примера ради, 2012. године мера за коју је тренутно на снази јавни позив износила је свега пет динара по литру млека. Данас је та субвенција већа за скоро четири пута него тада.
Слично, пре 12 година су давања за квалитетне приплодне краве износила 25.000 динара, данас су 40.000 динара, а планирано је да до 2027. године порасту на 55.000 динара.
Такође, удео субвенција према цени коштања у млечном говедарству 2012. године износио је 64%, док данас тај удео износи 74%.
Ту су и додатне мере попут давања од 170.000 динара за набавку квалитетне јунице.
Правовремена реакција
Подсетимо, прошле европско тржиште млека и млечних производа доживело је озбиљан поремећај када је цена млека пала на рекордно ниске вредности. Правовременом реакцијом држава је успела да заштити пољопривреднике и сточаре који се баве млечним говедарством. Влада Србије усвојила је низ уредби које су се тицале повећања прелевмана и премија за млеко. Тада су прелевмани за сиреве и остале производе повећани на 300 динара, док су додатно уведени прелевмани на увоз млека по цени од 30 динара по литру, као и прелевмани на евапорисано млеко у износу од 300 динара. Уредбама су подигнуте и субвенције по грлу за приплодне млечне краве и то са 25.000 на 40.000 динара.
Јавни позив за субвенције за квалитетна приплодна грла биће отворен од 15.априла до 15. маја.
Овим позивом опредељена су средства за квалитетне приплодне млечне краве, квалитетне приплодне товне краве и бикове, квалитетне приплодне овце и овнове, козе и јарчеве, квалитетне приплодне крмаче и нерастове, родитељске кокошке тешког типа, родитељске кокошке лаког типа, родитељске ћурке, квалитетне приплодне матице риба шарана и квалитетне приплодне матице риба пастрмке.
Сви заинтересовани пољопривредни произвођачи могу поднети пријаве за подстицаје на порталу еПодстицаји.
Министарство пољопривреде недавно је позвало пољопривреднике који се баве производњом млека, а желе да провере његов квалитет, да се јаве Дирекцији за националне референтне лабораторије, где могу да изврше све потребне анализе.
Наиме, приликом преговора о откупној цени млека, било је речи о томе да поједине млекаре смањују откупну цену због наводног пада квалитета тог производа. Још тада је речено да је лабораторија за анализу квалитета и безбедности млека на располагању свим пољопривредним произвођачима у сваком тренутку и да они имају могућност и право да тамо обаве анализе или додатну проверу уколико је то потребно, или имају било какву врсту сумње у резултате анализа квалитета млека.
Дуго се и упозоравало на чињеницу да анализе спроводе готово искључиво млекаре, и да се на тај начин ствара ситуација за непоштено формирање откупне цене, те да је време да се и пољопривредници активирају и заштите своје интересе.
У Министарству пољопривреде кажу да постоји утврђена законска обавеза да се ове анализе обављају на месечном нивоу и важи за сваког произвођача млека. Надлежни објашњавају да у Србији ове анализе обављају акредитоване лабораторије, али и интерне лабораторије млекара, које их спроводе у оквиру планова самоконтроле које израђују млекаре, а које одобрава Управа за ветерину и ветеринарске инспекције.
