Пољопривредници су за најважнији посао у години имали идеалне временске услове, топлу климу, без падавина и влажну земљу у дубљим слојевима ораница, па се може рећи је сетва протекла баш како треба.
Међутим, ратаре сада забрињавају високе дневне темературе и суви површински слојеви земље па би киша добродошла да убрза ницање семена.
У „Житима Србије” кажу да се прецизни подаци још прикупљају , али по речима директора Вукосава Саковића, евидентно је да су ратари „изашли из кукуруза” и због лањске суше се окренули другим пољопривредним културама .
– Ове године ћемо имати под сунцокретом између 240.000 и 250.000 хектара, што је својеврстан рекорд, до сада незабележен. Под кукурузом ће бити 900.000 хектара, што је 70.000 хектара мање него лане – каже Саковић, и подсећа на период када смо кукуруз сејали на чак 1,2 милиона хектара.
Прошлогодишња суша утицала је и на то да соје буде посејано мање, наводи директор „Жита Србије”, наглашавајући да су очекивања да ће та уљарица заузети 220.000 хектара, а чак 90 одсто површина биће у Војводини.
Подсећамо на то да је јесенас пшеница посејана на 675.000 хектара, што је знатно повећање у односу на 2016. годину, када је овршена с 590.000 хектара.
– Имамо под пшеницом површине као пре 20 и више година – каже Саковић, истичући да су пољопривредници посејали више жита јер доспева већ у јуну, пре великих врућина, али и што пшеница доноси први приход у години. Јесенас је, подсећа Саковић, посејано и 52.000 хектара уљане репице. По речима председника Асоцијације пољопривредника Војводине Мирослава Киша, ратарима је током сетве стизало 4.000 динара подстицаја од државе за биљну производњу, обезбеђених за оне који обрађују до 20 хектара, а изостало је гориво по повлашћеним ценама.
– На подручју Суботице, као и сваке године, највише је посејано кукуруза, па сунцокрета и онда соје – каже Киш. – На северу Бачке доста њива има и под уљаном репицом у односу на друга подручја.
– И у Банату сетва је завршена, или је на самом крају – каже Ненад Манић из Удружења „Банатски паори”. – Сетву је обележило истовремено сејање и кукуруза и соје и сунцокрета, али и шећерне репе, чија је сетва каснило због хладног марта. На подручју општине Ковачица, чије је атар 21.000 хектара, највише ће бити кукуруза, а следе сунцокрет, соја и шећерна репа, а у панчевачкој општини, од 60.000 хектара, сунцокрет је заузео највише места, па тек онда кукуруз и репа и на послетку соја.
Зорка Делић
– Шећерне репе је ове године посејано на око 50.000 хектара, што је мање него у прошлогодишњој сетви, када се вадила са 60.000 хектара – истиче директорка Пословне заједнице за индустријско биље Олга Чуровић. – Ту јару културу пратила је и каснија сетва. Сејала се у априлу, премда је оптималан рок март, али су снег, мраз и хладноће помериле рок.
По њеним речима, јефтин шећер – у неки радњама килограм је непуних 60 динара – утицао је на то да ове сезоне под репом буду мање површине.
– Фабрике шећера нису могле да ратарима нуде добру цену у условима када цена шећера на светском тржишту пада. Зато су репу посејали велики произвођачи, који уз потпуну агротехнику добијају веће приносе и добру дигестију, док су се мањи пољопривредници окренули другим културама – наглашава Олга Чуровић.
