Пилетини пада цена, а живинари тове губитке

И колико год су потрошачи задовољни ценама, живинари то свакако нису јер већ два-три месеца послују на ивици економске издржљивости.
 Živinarska farma Foto: Dnevnik.rs/arhiva
Фото: Живинарска фарма Фото: Дневник.рс/архива

Домаће тржиште добро је снабдевено свежим пилећим месом и у том погледу потрошачи могу бити задовољни понудом, ценама и квалитетом меса, поготово што безмало свакодневно на акцијама у великим страним трговинским ланцима могу пазарити свежу пилетину по нижим ценама.

И колико год су потрошачи задовољни ценама, живинари то свакако нису јер већ два-три месеца послују на ивици економске издржљивости.

Траже да се држава умеша и одреди цену килограма утовљених бројлера на велико, утврди колико је пилећег меса потребно да би се задовољиле потребне овдашњег становништва, отвори могућност за извоз, поново омогући право пречег закупа државних њива и укине акцизе на течни нафтни гас.

У фармама у Србији тренутно има између 200.000 и 300.000 бројлера које кланице неће да приме, а ни фармери неће да их продају за 65 и 70  динара килограм (Данило Вранић)

У изражавању тих захтева домаћим фармери се ослањају и на недавну изјава немачке канцеларке Ангеле Меркел да је недопустиво да килограм батака кошта два евра, и да се мора стати на пут трговинским ланцима који диктирају цене меса испод економске издржљивости товљача.

– И код нас има тога да трговци условљавају кланице ниским ценама – каже представник товљача пилића из општине Житиште, где у 11 села има  54 фарме и у турнусу се утови 1.050.000 бројлера Драган Јешић. – Килограм живе ваге сада се креће између од 60 и 70 динара, што је испод произвођачке цене. Пре два-три месеца жива вага коштала је између 110 и 115 динара, што је омогућавало да се оствари солидна зараде.

Он додаје да сада кланице одбијају живинаре, под изговором да месо не могу продати упркос уговорима које имају.

– Цена је пала јер се заиста појавио вишак бројлера, али су вишак направили кланичари и мешаоне хране, који су, у трци за зарадом, уговорили обиман тов који прелази домаће потребе, а вишка пилића има и зато и што трговински ланци одређују цену меса која не одговара ни кланичарима ни нама. Зато је потребно да држава одреди правила пословања у ланцу това – каже Јешић.

По процени фармера из Каћа Данила Вранића, на фармама у Србији  тренутно има између 200.000 и 300.000 бројелра које кланице неће да приме, а ни фармери неће да их продају за 65 и 70 динара килограм јер тов једног пилета кошта стотину динара.

– Правимо губитке јер хранимо бројлере који једу више хране него у турнусу, а немамо могућности да нађемо друго тржиште –објашњава он.

Директор предузећа „Премијум чикен” – некадашњег „Агрожива” – Саша Стојановић истиче да заиста постоје проблеми о којима фармери причају, да садашња ситуација квари пословне односе и да ту грану привређивања треба уредити да би се могло наставити радити.


Батачићи 199 динара

Овог викенда, рецимо, на телевизијским рекламама се може видети, да ће једна трговина продавати килограм свеже обрађеног батака с карабатаком по 199 динара. Иначе, килограм целог пилета може се купити од 180 динара па навише.


Стојановић каже да има притисака страних трговинских ланаца у погледу диктирања цене пилетине испод економске одрживости, али да диктат није једини који наноси штету товљачима и кланичарима.

– Наша земља требало би да сузбије сиву економију јер има велики број малих нерегистрованих фарми које пилетину продају по пијацама, киосцима брзе хрене и месерама које не региструју промет преко фискалне касе – истакао је Стојановић. – Постоји и увоз замрзнуте пилетине и једнодневних пилића, премда имамо кланица с дозволама за извоз пилетине, али им је таква продаја недостижна због често неоправданих захтева извозника па би држава требало да погура продају пилетине на страна тржишта јер бисмо у том трговању могли одмах постићи значајне резултате поштио имамо фармере, кланице и мешаоне хране.

З. Делић

EUR/RSD 117.5893
Најновије вести