„Већ од 2017. Земљордничке задруге имају значајно место у нашем аграрном систему. У претходне две године уложено је преко 80 милиона динара опрему у земљорадничким задругама широм Војводине“, истакао је Радојевић.
Конференцији у Привредној комори Војводине присуствовао је и министар без портфеља задужен за регионални развој и рад јавних предузећа Милан Кркобабић, те представници задружних савеза, покрајинских развојних фондова, Универзитета у Новом Саду и банкарског сектора.
Радојевић је истакао да је неопходно финансијски подржати удруживање пољопривредника, јер је то најбољи начин за њихово оснаживање, као и њихову производње.
Радојевић је истакао да је у оквиру прогама Развојне агенције Војводине, за примарну и прерађивачку производњу опредељено 50 милиона динара, односно по земљорадничкој задрузи до пет милиона динара.
Ресорни секретар је навео и значај сложених задруга, које су резултат удруживања две или више задруге, и које на тај начин долазе у положај да остваре субвенцију од републичке Владе и до 60 милиона динара. Реч је о огромним инвестицијама, које, како је др Радојевић нагласио, треба да унапреде генерално пољопривредну производњу.
Кркобабић је саопштио да је од почетка акције „500 задруга у 500 села“ формирано 400 задруга. Он је нагласио да је задругарство императив опстанка и останка младих пољопривредника на селу те да је задругарство зато прворазредна национална тема у Србији.
„И надаље ћемо се бавити задругарством на начин како смо се бавили претходне две године, не само причама већ и делима“, рекао је Кркобабић и најавио да у овој години домаћини Србије могу да очекују око 700 милиона динара за подстицаје, што значи да око 70-так задруга може да рачуна на та средства: за новоформиране задруге 7,5 милиона динара, постојеће задруге 15 милиона и за сложене задруге до 60 милиона динара.
