Жетва пшенице завршена је великим делом, казао је за Тањуг директор Удружења "Жита Србије" Вукосав Саковић и додао да је у брдско-планинским крајевима остао још неки мали проценат који не може променити процене ни када је у питању род, ни када је у питању квалитет.
"Ако говоримо о жетви која је остала иза нас, приносима можемо да будемо задовољни, они ће бити негде око пет тона по хектару, али што се квалитета тиче било је озбиљних проблема са дуготрајним кишама, жетвом која је јако дуго трајала, прекидана више пута и свака киша је делимично утицала на погоршање квалитета", казао је Саковић.
Говорећи о пролећним усевима, односно кукурузу, сунцокрету и соји, Саковић је рекао да они изгледају изванредно.
"Њима овакво време погодује, топло време са доста влаге и могу се очекивати чак и рекордни приноси од све три културе, уколико временске прилике буду послужиле и ишле на руку у периоду жетве", навео је Саковић.
Новица Младенов са Института за ратарство и повртарство Нови Сад казао је за Тањуг да лошији квалитет за грађане нема великог значаја, те да више утиче на извоз пшенице.
"Вероватно ће се одразити на смањење цене пшенице при извозу. Када је лошији квалитет онда и цена пада. Параметар је поремећен, јер је пшеница дуго кисла и дошло је до буђења клице, чак и до проклијавања. Клица када почиње да дише користи хранљиве материје из зрна и због тога долази до смањеног квалитета", објаснио је Младенов.
Селекционер кукуруза са Института за ратарство и повртарство Нови Сад Горан Бекавац каже да је рано крајем јула процењивати какав ће бити род, јер све зависи од недеља које су пред нама, временских прилика.
"Међутим, колико видим ово ће бити родна година што се тиче кукуруза", оценио је Бекавац.
Према његовим речима, за род кукуруза у периоду када му је било најпотребније било је довољно падавине, а уколико се кишовито време настави повећава се ризик од појављивања фусаријума на зрну, односно гљивице која може да изазове трулеж зрна.
"Са друге стране, због овакве кишовите године, сигурно је да нећемо имати проблема са афлатоксинима. Јул месец је месец када кукуруз ''троши'' највише падавина и тада му у просеку треба 130 литара падавина по квадрату што је велика количина, али смо ове године на највећем броју локација имали ту количину", рекао је Бекавац за Тањуг.
Како је казао, тренутно кукуруз изгледа јако добро на највећем броју локалитета и постоје сви предуслови да имамо добру годину што се тиче приноса.
"Мислим да ћемо сви који се бавимо кукурузом ове године задовољно трљати руке", додао је.
Род кукуруза би смањио евентуални озбиљнији врели топлотни талас, док би највећи проблем изазвало олујно невреме, које би рушило и вадило биљку из корена.
"Ако биљке падну доле нећемо моћи механизацијом да их покупимо, али ако се настави овакво време не видим ниједан ризични моменат који би могао да се деси", закључио је Бекавац.
