По речима Слободана Чумића из Друштва пчелара Београда, важно је да се пчеле заштите јер је протекла година из много разлога била лоша, а пре свега су подбацили приноси багрема и сунцокрета. У Савезу пчеларских организација Војводине кажу да подржавају иницијативу да се поменути закон донесе, поготово јер су велики произвођачи меда у Србији претрпели ове године губитке и до 80 одсто.
Председник Савеза пчеларских организација Војводине Радомир Влачо каже да пчелари имају велике губитке због прекомерног коришћења хербицида и инсектицида.
– То пчеларима доноси велике невоље јер превелико коришћење хемијских средстава које користе воћари и ратари, поготово кад су биљке у цветању, проузоркује тровање пчела – каже Влачо. – Неретко се дешава да пчеле такав нектар и полен донесу и складиште у кошницу па у пролећном развоју друштва пчеле дођу у контакт с тим медом, што доводи до слабљења заједница и губитака.
По његовим речима, потребно је да се при доношењу закона о пчелама поведе рачуна о томе да је неопходно да се поштује процедура везана за употребу хемијских средстава, да се то чини у мери у којој је прописано и да постоји и обавеза да се пчелари обавесте када се биљке третирају да би се кошнице на време склониле и пчеле заштитиле.
Слична иницијатива покренута је и у Словенији, где Словеначки пчеларски савез намерава да влади Словеније предложи да пчеле у тој земљи прогласе угроженом врстом и да се усвоје закони који ће штитити њихов одрживи опстанак. Европска унија је велики потражилац меда и поред своје производње од 250.000 тона годишње, увезе још око 200.000 тона, показују подаци Евростата.
У Привредној комори Србије кажу да су лоши временски услови протекле године условили да је производња меда у Србији била око 53 одсто мања него 2015, али да је српски мед веома тражен.
– Произведено је око 5.700 тона меда, а од тога је више од 2.100 тона извезено, углавном у земље ЕУ – казао је секретар Удружења за сточарство у ПКС-у Ненад Будимировић. – Најбитније је да се рад инспекцијских органа фокусира на квалитет меда јер има доста фалсификата.
По његовим речима, неопходна је референтна лабораторија која ће контролистаи мед, а осим подстицајних средстава које обезбеђује држава, потребно је радити на заштити географског порекла јер је то додатна вредност која би нашим произвођачима меда била подстицај за већи извоз и већу производњу.
Говорећи о квалитету меда, Влачо истиче да је сваки природни мед добар, а да ли је прави зна се ако се кристалише, пошто се сваки прави мед кристалише, а време кристализације се разликује. По његовим речима, да би се повећала производња меда у Србији, потребно је повећати површине под пчелињом пашом.
Д. Млађеновић
Субвенција Министарства
Министарство пољопривреде и заштите животне средине ове године је висину субвенција којима подстичу произвођаче меда додатно увећало 20 одсто. Подстицаји по кошници пчела износе 720 динара, а за органске произвођаче подстицај по кошници је 1.008 динара и исплаћује се једном годишње. По подацима Министарства пољопривреде, подршка подстицајима за инвестиције у набавку пчеларске опреме, кошница и ројева износи 50 до 65 одсто од куповне вредности.
