Како је агроекономиста објаснио за Танјуг, протести су најинтензивинији у доминантно аграрним земљама као што су Француска на првом месту, која има учешће од 18 до 20 одсто у производњи хране за целу европску заједницу.
"Највећи је проблем великих и високих трошкова производње у пољопривреди, посебно нафте, а ту су трошкови за ђубриво, семе, све оно што формира крајњу цену производа. Порасле су и камате на кредите. Посебно их притиска и проблем великог бесцаринског увоза пољопривредних производа из источних земаља Европе, да не кажем само Украјине, али и Латинске Америке, посебно Аргентине", објаснио је Простран.
Пољопривредни произвођачи широм Европе траже царинску заштиту за своје производе, додаје Простран, јер су на основу високих трошкова производње неконкурентни са ценама у односу на оно што се увози.
"Они траже пре свега да се смање и порези и намети на гориво и камате на кредитима. Чуо сам да је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла да су они већ усмерили 500 милиона евра као помоћ пољопривреди, али то је било за проблем увоза пшенице из Украјине. Свако 390 милиајрди евра је одвојено за потребе пољопривреде и они ће очигледно морати да врше прерасподелу буџета", рекао је Простран.
Нагласио је да пољопривреда сектор који "многи не разумеју или неће да разумеју", указујући и политичаре, јер како је рекао, протести пољопривредника широм Европе, још увек немају "политичку етикету", а не би ни било добро да дође до тога.
Када је реч о потенцијалним решењима, Простран је оценио да је неопходно да се она формирају и реализују што пре и да ће морати да се реши свако питање.
"У супротном никоме неће бити добро. Мислим да је могуће да дође до решења, биће затезања, неће се то тако лако одмрзнути. За месец дана почиње пролећна сетва, нова улагања, нови трошкови", рекао је Простран.
Коментаришући резултате пописа пољопривреде у Србији, Простран је рекао да су први подаци који су објављени прошлог месеца забрињавајући, и посебно нагласио проблем опадања сточног фонда.
"Попис је веома важан за вођење аграрне политике, на основу пописа из 2012. године у ком сам учествовао радили смо многе студије. Саопштени подаци из овог пописа не охрабрују превише. Највише ме брине пад сточарске производње, за 11 година, број говеда је опао та 20,1 одсто, свиња 33,6 одсто, оваца 1,9 одсто, коза 35,5 и живине за 17 одсто. Једино је повећан број кошница, готово дупло", рекао је Простран.
Додао је да резултати откривају критичне тачке, као што је пад у површини пољопривредног земљишта.
"Велики део пољопривредног земљишта одлази у инфраструктуру, у грађевинске објекте, мења се намена, то је јједна операција коју треба контролисати", указао је Простран.
Додаје да што се сточарства тиче, проценти опадају од 1990. године, отприлике 1,2 до 2 одсто годишње, а разлози су бројни.
"Од санкција и после тога мегаинфлација, па приватизације 2001. године, која је урнисала сточарство. Такође, било је 16 министара, дакле 16 аграраних политка. Смањена потрошња меса која кочи даљи развој, морате имати и то у виду, од потрошње од 65 кила меса годишње по глави становника, спали смо на 42 килограма. Такође, и заразне болести, као што је Афричка куга свиња која нас је задесила и још се дешава", рекао је Простран.
Постоји велики проблем са недостатком јунећег квалитетног меса у Европи, додаје агроекономиста, јер како је објаснио они имају политку да се смањује број говеда.
"Имају политику која мени није баш прилегла, то је да се смањује број говеда због еколошких разлога - јер подригивањем животиња избацује угљен диоксид. Ипак, то је њихова ствар, ми не морамо. Оно што ми морамо је да се окренемо говедарству које је и најкритичније", рекао је Простран.
Повећан број кошница је јако добра вест, која гарантује и квалитетније воћарство, навео је.
"Без пчела нема ни живота. Повећан број кошница, скоро дупло је добра вест, јер ћемо моћи да грантујемо и квалитетније воћарство. Што се меда и производа од пчела тиче, није толико значајно ни због извоза, него због нас и нашег здравља", поручио је Простран.
