- Сада је спољно-трговинска размена уобичајена, али у наредним данима очекујемо веће интерсовање инотрговаца јер ће доскорашњи купци руске пшенице житарицу куповати од других, па и на овдашњем тржишту, пошто смо познати као произвођачи – изјавио је за“ Дневник“ директор “Житоуније“ Здравко Шајатовић.
Како је подвукао, пшенице имамо довољно за извоз и за домаће потребе. У жетви смо добили, навео је, према званичној статистици, око 3,5 милиона тона, али смо имали и прелазне залихе остале од жетве 2020. године - 800.000 тона. У сетви у октобру 2021. године посејано је око 630.000 хектара пшенице.
- Од жетве у јулу 2021. године до сада највише смо жита продали у Румунију 250.000 тона, потом у Италију 225.000 тона ,а трећи купци су Северна Македонија, БИХ и Космет, где је отишло пођеднако око 50.000 тона, односно заједно око 150.000 тона пшенице.
Килограм брашна, рекао је Шајатовић, сада кошта од 42 до 43 динара, па за стране купце, према домаћем курсу евра, кошта од 355 до 360 евра за тону. - Све брашно продамо у земље у окружењу Северној Македонији, Црној Гори и БИХ .
- Од новог рода до сада смо продали око 75.000 тона, премда би могли да продамо још толико – казао је директор “Житоуније” Здравко Шајатовић.
Нови рекорд
- На Продуктној берзи Нови Сад јуче је постигнут нови рекорд у коштању кукуруза и пшенице, што је последица сукоба Русије и Украјине - казао је за “Дневник” директор Берзе Милош Јањић. - Килограм кукуруза доститао је 33 динара, а пшеница је била 34,5 динара. Генерално, на Берзи је мања понуда јер трговци ослушкују тржиште, надајући се новим рекордним ценаме и не излазе на берзу.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин подсетио је да Русија и Украјина скоро трећину сопствене производње пшенице извозе, што ће сада, услед те немогућности, драстично повећати потражњу за житом и код нас, а и довести и до скока цене. – Већ сада, а украјинска криза је тек почела, на америчким берзама цена жита расте дневно пет процената – казао је Галетин.
Он је истакао да није само пшеница та која може да изазове скок цена и поремети тржиште, већ да украјинска криза може да доведе до виших цена хране уопште, али и енергената - гаса и нафте. – Чак 40 одсто потреба за гасом и 27 одсто за нафтом ЕУ долази из Руске Федерације, пасвима, и код нас и у свету, следе поскупљењаи хране и енергената.
З. Делић
