РАТАРИ НЕМАЈУ РАЧУНИЦУ На пијацама страног кромпира у изобиљу

НОВИ САД: На домаћем тржишту, у супермаркетима и на велетржницама, продаје се увозни кромпир, што домаће произвођаче доводи у незавидан положај јер, услед слабог приноса овогодишњег рода због високих дневних температура и изостанка субвенција у време сетве, немају коме да га продају.
krompir pijaca, Dnevnik/Slobodan Šušnjević
Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

На Кванташкој пијаци у Новом Саду препродавци кажу да је чак 90 одсто кромпира, белог и црвеног, из Француске, а може се препознати по облику и величини, али и по томе како је упакован јер на крају yака целом дужином вири бели пластифицирани папир с декларацијом о земљи порекла. Међутим, разлике у цени нема – и домаћи и из увоза, бели и црвени, коштају исто – 40 динара килограм. По речима произвођача из Ивањице Јанка Николића, који продаје на Кванташкој пијаци, увозни кромпир прави конкуренцију домаћем.

– Цена је иста, а купци гледају и изглед робе јер страни „боде очи”: крупнији је и уједначеног, правилнијег облика – наглашава Николић. – Наш кромпир, уколико није примењена потпуна агротехника, ситнији је и различитих је димензија. Уз то, суша је нанела велику штету „кромпирашима” па је у брдско-планинским подручјима род подбацио и 70 одсто, и готово да га и нема па би зато реално било да килограм кромпира стаје од 60 до 70 динара. Међутим, због увозног, не смемо бити скупљи.

Суша је нанела велику штету кромпирашима па је у брдско-планинским подручјима род подбацио и 70 одсто

– Сада се произвођачка цена креће од 22 до 26 динара по килограму, што није лоше уколико се упореди с лањском, када је кромпир коштао од десет до 15 динара – каже произвођач кромпира на 15 хектара Бранислав Зеленовић из Сирига. – Велики произвођачи због увозног кромпира сада немају коме да га продају па стоји у подрумима и магацинима, а треба повратити новац уложен у сетву. С друге стране, Европа има вишак кромпира, па је код њих кртола јефтинија, а шпедитери га, рачунајући транспорт, трговцима довозе за 22 и 23 евроцента па по тој цени и ми морамо да га продајемо.

Фото: Дневник/Слободан Шушњевић

На пијацама и у великим дисконтима, истиче, нема само француског кромппира, већ и из Пољске, Белорусије и других земаља јер га увозе не само они који имају вишак новца већ и шпедитери после истовара јабука у Русији: да се не би враћали празних камиона, купују успут кромпир и продају га на овдашњем тржишту.


На зиму несташица кромпира?

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду др Жарко Илин каже да би, упркос слабим приносима, кромпира требало да буде довољно за домаће потребе. У ишчекивању званичне статистике, др Илин процењује да је кромпиром овог пролећа у Војводини засејано између 8.000 и 10.000 хектара, а у широј Србији око 50.000 хектра, што је производња у обиму вишегодишњег просека.  За разлику од проф. Илина, из београдске  фирме “Арум” др Живко Бугарчић каже да ће домаћег кромпира бити можда у наредних два три месеца, а да од марта следи несташица, јер кромпира нема, због суше подбачај у приносима је и 40 одсто.- У брдско–планинским подручјима више нема кромпира ни за лек, све је већ распродато, па ако је некоме остало нека га чува, добиће добру цену на зиму – каже др Бугарчић.


– Све земље ЕУ стимулишу произвођаче кромпира приликом сетве по хектару па за садњу постоји велико интересовање. Код нас није тако те је под кромпиром сваке године све мање ораница, не само због скупе производње – по хектару пољопривредницима треба око 5.000 евра уколико користе декларисано увозно семе и агротехнику – већ и што наша држава не даје субвенције у пролеће, у време сејања тог поврћа, већ их нуди за инвестиције ради куповине пољопривредне механизације, што није подстрек у право време – истиче Зеленовић. 

З. Делић

Kostadin
09.12.2017 • 15:44
У брдско–планинским подручјима више нема кромпира ни за лек, све је већ распродато, па ако је некоме остало нека га чува, добиће добру цену на зиму – каже др Бугарчић. A mi ćemo čuvati pare , pa na proleće neka prouzvođači jedu krompir a mi ćemo birati šta hoćemo. U najgorem slučaju kupovaćemo mladi krompir iz E#gipta a stari neka jedu proizvođači. Dokle ide ucena paora, vidi se po karfiolu. Startovao je sa oko 17o dinara pa se strmoglavio na 50 dinara. Sada ga nude i za 30 din. ali ga niko neće.
EUR/RSD 117.5814
Најновије вести