Развој домаћег тржишта здраве хране кочи незнање

Произвођачи органске хране могу добити субвенције за трошак сертификације до 500.000 динара у виду рефундирања средстава, а у плану је да се у наредном периоду та субвенција повећа на милион динара, каже шеф Одсека за декларисање хране, шеме квалитета и органску производњу Министартсва пољопривреде Бранислав Ракетић.
organska hrana
Фото: Dnevnik.rs

Он је казао Танјуг у да је дуплирање субвенције важно због подстицања извоза наших органских производа. Имамо доста произвођача који имају велики број коопераната, између 300 и 400, а трошкови сертификације су велики, напоменуо је он. Каже да се домаћим произвођачима органске хране помаже на разне начине, као и у земљама ЕУ, како би били конкурентни на тржишту. Имамо помоћ од 26.000 динара по хектару. Сточари који се баве органским узгојем стоке имају олакшице у систему ‘’крава-теле’’ чак и до 55.000 динара”, указао је он.

Подсећа да су производи добијени по органским методама доста скупљи у односу на комерцијалне производе. Ракетић сматра да би требало више улагати у органско сточарство, али и радити на јачању домаћег тржишта органских производа.

„Нија суштина да помогнемо само са аспекта субвенција, већ да произвођачи млека, млечних производа, меса и други могу своје поизводе да пласирају у малопродајним ланцима”, навео је он.

Најављује пројекат са ФАО, који ће произвођачима органског сточарства обезбедити пласман њихових производа. У Србији има око 3.600 грла стоке органског порекла, каже Ракетић, одговарајући на питање да ли на тржишту има довољно органског меса. То сада покрива потребе потрошача.

Према његовим речима, највећи ограничавајући фактор за развој домаћег тржишта је незнање, јер када купац види да пише органско, нема пуно информација шта то тачно значи.

„Мораћемо да направимо промоцију, са медијима и трговинским ланцима, како би органску производњу приближили потрошачима”, додаје.


Шта увозимо и извозимо

Коментаришући увоз хране које српско тржиште тражи, каже да је то храна за децу, коју годишње увеземо око 450.000 килограма.

То је знак за наше произвођаче, истиче, да се позабаве тим сегментом производње.

Каже да је извоз смрзнуте органске хране увећан и поред кризне године услед пандемије ковида-19.

Ракетић наводи да да је смрзнуте малине у претходној години извезено 6.614 тоне, у вредности од 21.550.409 евра, што је повећање у односу на 2019. годину, када је извезено 5.999 тона у вредности од 15.881.822 евра. Такође, доста је био увећан и извоз смрзнуте купине и то 3.490 тона у вредности од 5.150.660 евра, колико је било предходне године, док је извоз у 2019. години био 1.637 тона, у вредности од 2.567.007 евра.


Такође, Ракетић најављује и развијање органских производа путем интернета, тако што ће ресторани бити у могућности да понуде ову врсту хране.

Када је реч о означавању органске хране, скреће пажњу да се, пре свега, морају поштовати базни прописи, о декларисању, означавању и рекламирању хране, тако да сви обавезни елементи морају бити на производу.

Додаје да је на таквој врсти хране обавезан лого, који је прописан, а у истом видном пољу треба да стоји код контролне организације.

Такви производи су видљивији на полицама и потрошаци их лако могу уочити.

Ракетић сматра да се тренд око потражње домаће и увозне органске хране полако мења, те да је све већа потражња за органском храном домаћег порекла.

Такође, по његовим речима, главно тржиште органских производа су велике урбане средине.

Највеће површине под органском производњом, од око 8.600 хектара, су у Војводини где се највише гаје житарице и у источној и јужној Србији, која је већим делом под ливадама и пашњацима и где је развијено органско сточарство.

З. Делић

EUR/RSD 117.5653
Најновије вести