Министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Бранислав Недимовић рекао је да Србија извезе у Русију у овом сектору робе за 280 милиона долара, а увезе робу вредну 70 долара и да је последњих годину дана извоз увећан за осам одсто, те да нису оправдане примедбе да је дошло до пада извоза.
"То је доста озбиљна разлика, и у овом сектору ми доминирамо, али гледаћемо да руским колегама помогнемо - јер нема добре трговине ако није донекле избалансирана", рекао је министар.
Додао је да су на списку роба које су руске компаније предложиле за извоз у Србију углавном сточна хране, адитиви за сточну храну, живинско месо и вештачка ђубрива.
"Све те ствари морамо да утврдимо да ли су сертификоване, да издамо сертификате, и касније они могу на простору Србије да пронађу своје партнере", рекао је Недимовић.
У овом тренутку Србија највише у Русију извози јабуке, нектарине, доста је замрзнутог поврћа, а министар очекује да ће после измене споразума о слободној трговини са Евроазијском унијом кренути и извоз воћне ракије, а уз досадашни извоз белог сира биће и извоза овчијег и козјег сира у неограниченим количинима.
"Постоје неки изазови у будућности, пре свега око извоза јабуке, али и њих ћемо превазићи", рекао је Недимовић.
Он је додао да ће недавно потписани споразум о фитосанитарним условима допринети либерализацији услова за извоз у Русију.
"Сада ћемо либерализовати услове, и доћи ће до корекције уредбе, а са друге стране ми смо део јединственог електронског система за слање пошиљки и све што се у Србији фитосанитарно прегледа биће истоветно као да је руски колега прегледао - то је резултат фитосанитарног споразума", објаснио је министар и изразио очекивање да ће у будућности бит мање бирократије, мање трошкова, а више извоза.
У овом тренутку воће из Србије у Русију извози 130 фирми а поврће више од 20 компанија, подсетио је министар.
Трговински представник Руске федерације у Србији Андреј Хрипунов оценио је да је добро да расте обим робне размене и да се развија класична трговина а предложио да се ниво сарадње подигне кроз заједничка предузећа која ће извозити на трећа тржишта.
"У Србији постоји 13 посебних економских зона где постоје повластице у оквиру опорезивања и других ствари, а знамо да Србији осим са Русијом има слободну трговину и нула царине са ЕУ, са Турском и неким другим земљама - па је тржиште много веће од 180 милиона људи где би могли да пласирамо производе и то морамо да искористимо", рекао је Хрипунов.
Као шансу он је поменуо заједничку производњу у Србији семенских материјала за пољопривривреду као и пољопривредне механизације, конзервисане хране, прерада хране, и додао да би то био велики допринос отварању нових радних места и освајању нових тржишта.
"Ако је роба конкурента, има квалитет и цену, а производи се у Србији зашто не би била добродошла у ЕУ", оговорио је он питањем на интересовање како би на такву идеју реаговала ЕУ.
Хрипунов је као пример навео Горење и италијанске фирме које производе у Србији а продају у Русији, и запитао се: "Зашто они могу, а ми не можемо?"
Конференција о развоју агробизниса круна је трогодишње сарадње Србије и Русије кроз пројекат који је подржала специјализоване агенције за развој УН (УНДП).
Заменик сталне представнице УНДП у Србији Анас Карман изразио је задовољство што је на овај начин додатно ојачао српски сектор пољопривреде.
"Током овог пројекта учешћем на међународним догађајима 50 српских компанија добило је подршку да прошири своје мреже продаје што је резултирало закљученим извозним уговорима у прошлој години вредним скоро 46 милиона евра", рекао је Карман и додао да је осам компаније је током пројекта цертификовано за међународне стандарде контроле.
Како је најавио УНДП ће у будућности инсистирати на сарадњи са квалификованим и образованим младим људима који желе да примене нова достигнућа у пољопривреди и да остану на својој земљи.
"Тако би се кроз даљи развој руралног сектора спречиле негативне миграције према градовима а то би допринело развоју економске ситуације у Србији", рекао је Карман.
