Стигле прве саднице: Шта морате знати о сађењу воћа?

Иако се Михољско лето ове године попрлично одужило, а са њим и сушни период, то ипак неће много утицати на почетак јесење сезоне садње воћа.
e
Фото: pixabay.com

Према речима Ивана Шевара, власника расадника „Шевар“ у Петроварадину, почетак новембра јесте и оптималан почетак сезоне садница и управо ових дана у расаднике стижу прве количине стабала спремних да се посаде.

- Ми смо пре пар дана почели са вађењем и припремом садница и већ је спремна већина воћних врста, а у наредних неколико дана тај посао ће се појачати и може се рећи да сезона почиње у оптималном року јер почетак новембра је одувек и био старт за расадничаре. Често су људи нестрпљиви па крену и раније да посаде воћке, али се мора сачекати да оне природно окончају своју фазу вегетације, сазревање ластара и да им опадне лишће јер ако се стабло посади пре тога може да се не прими уопште или да јако слабо напредује у наредним годинама – објашњава Иван Шевар, чија породица има готово стогодишњу традицију производње цвећа и садница (од 1921 године) и у чијим витринама стоје признања Новосадског сајма још од сајма у Новом Саду одржаног 1930. године до данас.  

Он каже да јесења сезона идеална за „аматере“ односно људе који  хоће нешто да посаде у својим двориштима или неким мањим воћњацима, док се велики засади најчешће подижу у пролеће јер се другачије припрема земљиште.

-Велике парцеле се обично у јесен комплетно риглују, то јест ору на дубину од 60 до 70 центиметара. Онда тако преорана земља треба да измрзне, да прими падавине током јесени и зиме и тек на пролеће се површински обрађује и поставља се засад. Сличан ефекат може да се постигне и у појединачној садњи уколико се унапред одреде места за саднице па се рецимо још у септембру ископају рупе за стабла и до новембра се та земља уситни и омекша што је јако важно за правилан развој корена у том првом периоду раста – каже Иван Шевар.

Према његовим речима, припрема рупа за саднице је врло важна и треба се држати препоруке стручњака како би засађено воће имало правилан развој од старта.

- За јабучасто воће (јабуке, крушке, дуње, мушмуле...)  потребне су рупе пречника око 50 центиметара и исто толико дубине, док се за коштичаво воће (шљиве, брескве, кајсије, вишње, трешње...) праве десетак центиметара шире и дубље. То можда делује као превелике рупе за мале саднице, али оне морају бити толике да би се корену омогућио развој у прве две-три године у тој растреситој земљи којом се затрпавају, а касније кад корен ојача он се „пробије“ и кроз чврсто земљиште – појашњава Шевар.

Једна од кључних ствари за успешну садњу јесте заливање, које мора бити константно у првој па и у другој години након садње воћа.

- Опет је разлог корен који у прве две године није толико развијен да може да „дохвати“ дубље слојеве земљишта у којима увек има влаге. Дешавало се и да се у првој години након садње прими преко 95 одсто садница, а да у другој години почну да се суше јер се престало да заливањем, тако да се посађена стабла никако не смеју оставити без воде... – наводи Иван Шевар и додаје да то важи и за старије воћке и за све њихове фазе.- Честа грешка је и то што већина људи након брања једноставно до пролећа „заборави“ на биљке, а њима је потребна пажња током целе године. Тако рецимо на воће које приспе мало раније, у мају, јуну или јулу, после тога скоро годину дана се не обраћа пажња на та стабла, а то је предугачак период у којем може свашта да им се деси. Исто важи и за прихрану и заштиту које су им потребне целе године не само у периоду када рађају јер чим се заврши један циклус треба почети са припремама стабала за наредну сезону како би је дочекали у „доброј кондицији“ – истиче Шевар.

Он каже да добро одржавање воћки доприноси већем приносу, али оно што је важније и бољем квалитету воћа.

-Људи се углавном задовоље са оним што затекну на стаблима и не улажу много труда јер биљке „саме све раде“, а морају знати да са мало више пажње могу добити много квалитетније плодове што би сваком требао да буде циљ, поготово ако се воће користи за кућну употребу. Зато треба пратити препоруке, нарочито око заливања и прихране младих засада, а касније и око орезивања, окопавања и других мера које се примењују у воћарству јер ма како се чинило да нема неке потребе за тим, воћке ипак траже пажњу и итекако умеју да касније „покажу захвалност“ кроз плодове које ће нам дати – каже Иван Шевар.

Фото: pixabay.com
Ораси и лешници морају да чекају први мраз

Јесења сезона која почиње ових дана је погодна за садњу свих врста воћа, али и жбунастих биљака попут малина, купина, рибизли, огозда као и јагода и скоро свих врста украсног биља. Ово доба је погодно у за липу, храст, брест и остале врсте које су присутне код нас, а једино саднице ораха, лешника и бадема морају још да сачекају првих пар мразева, али ће и оне бити спремне за двадесетак дана.

         Н. Перковић 

 

 

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести