Пољопривредници истичу да су неповерење у осигуравајуће куће и мали број проценитеља најчешћи разлози зашто нису осигурани, изјавио је за емисију "Стандард" на телевизији Пинк помоћник министра пољопривреде за рурални развој Александар Богићевић.
Наводи пример једног региона у Србији који је био погођен градом, али су проценитељи на терен дошли тек после 20 дана.
"До тада је већ дошло до опоравка вегетације и штета није била као првог дана", рекао је Богићевић.
Упркос томе, поручује, веома је важно да се пољопривредна производња осигура, јер је штета много већа од полисе осигурања.
"То осигурање, када се погледа у први мах, кошта. Али, када сам ишао сам на терен неки људи су имали 3-4 хектара засада и нису се осигурали. И због 500 евра, које је требало да дају за осигурање, изгубили су 20.000-30.000 евра. То су огромни губици за домаћинство које се неће опоравити у наредне две до три године", објашњава Богићевић.
Министарство пољопривреде, како каже, покушава да помогне пољопривредницима све већим издвајањем за подстицајна средства за инвестиције осигурања пољопривредних усева и животиња.
Носилац пољопривредног газдинства има право на подстицај осигурања у износу од 40 одсто висине премије осигурања, а у пет региона које су највише погођене елементарним непогодама, до 70 одсто висине премије.
"Сваке године издвајамо све више за ту меру. Прошле године било је то 400 милиона динара, ове године је 600 милиона динара", наводи Богићевић.
Он је додао и да, када би локалне самоуправе уложиле још десет, 20 или 30 одсто, пољопривредник би могао да има и бесплатно осигурање.
Богићевић сматра да би пољопривредници морали у већој мери да користе осигурање од елементарних непогода јер, како каже, од 2014. Србија је сваке године била погођена у већој или мањој мери утицајима лошег времена.
