Након великих губитака које су због истог потеза хладњачара имали произвођачи малине слично би могли проћи и произвођачи купине. Анђеле Милосављевић из села Миросаљци, чија породица има 60 ари под овим бобичастим воћем, каже да им је ово једини извор прихода.
„И данас смо кренули са бербом, али су нас звали из хладњаче да више неће откупљивати, позвали смо и друге и добили исти одговор. Касније смо сазнали да су и остали произвођачи обавештени о овоме. У великом смо проблему, јер после малине која је пропала и чија цена је била мала, много смо уложили у купину”, рекла је Анђела.
Иначе, произвођачи купине кажу да су се задужили код неких хладњачара за скупе препарате и сада не знају како ће да га отплате.
По обиму производње и привредном значају у нашој земљи купина је у групи јагодастог воћа на трећем месту, иза малине и јагоде. Гаји се на око три хиљаде хектара. Производња је сконцентрисана у западној Србији, највише у околини Ваљева, Подрињу и Мачви. Други значајан производни рејон је јужна Србија.
„На светско тржиште пласира се преко 90 одсто од укупне годишње производње, претежно у смрзнутом стању. Релативно мале количине извозе сесвеже и у облику других прерађевина. Последњих година приметан је тренд пораста пласмана плодова купине у свежем стању на домаћем тржишту", рекао је за Глас западне Србије водећи стручњак за јагодичасто воће др Александар Лепосавић.
Према његовим речима производњу купине у нашој земљи прате бројни проблеми. То су отежан пласман и пад цена, велика осетљивост свежих плодова на неадекватан транспорт, нерационално организовање откупа и продаје на светском тржишту, недостатак новчаних средстава у време откупа, неблаговремена исплата произвођачима и многи други, због чега последњих година долази до великих осцилација у производњи.
"Било је периода када је откупна цена плодова била висока што је изазвало неконтролисано ширење купине, али и оних када су произвођачи били у дилеми да ли засаде крчити или не. Што се тиче стања у засадима тренутна ситуација не иде у прилог произвођачима. Незадовољни ценом у прошлој години, велики број њих није посветио одговарајућу пажњу својим засадима."каже Лепосавић.
Он наводи да су кише током јуна и јула су утицале и на квалитет плодова и објашњава да су због тог тога, хладњачари веома опрезно кренули у кампању откупа задњих дана, а неки од њих су и обуставиле пријем у хладњаче.
"Као оправдање за ово, откупљивачи наводе залихе из 2017. па чак и 2016. године, лош квалитет и враћање боје плода, неодговарајући сортимент и слично. Насупрот томе, произвођачи купине у другим деловима света (земље Јужне Америке, Канада) у овој години су имали знатно бољу ситуацију и пласман целокупних количина на светском тржишту", додаје Лепосавић.
Он наводи и да према подацима америчког министарства пољопривреде и чилеанске агенције „Чилеалиментос", само у октобру 2017. године на светском тржишту било је присутно смањење залиха купине од 17 одсто у односу на 2016. годину.
„Тренд смањења залиха је настављен и у периоду после овога, тако да је према истим изворима смањење залиха овог смрзнутог воћа у јуну ове године било 32 одсто у односу на исти период прошле године. Све ово указује да су произвођачи и откупљивачи купине у нашој земљи веома често изложени циљаном пласирању погрешних информација које доводе до заблуда и великих штета за обе стране у циклусу производње", закључио је Лепосавић.
