Интересантно је, каже он, да је посејано скоро дупло више семена уљане репице у односу на претходну годину, а слично је било и са пшеницом.
Према његовим речима, велике суше су угрозиле друге пољопривредне културе и отвориле простор да пшеницом буде засађено 675.000 хектара, што је, како каже, рекорд који у Србији није забележен од раних 90-их година.
"За пољопривредне произвођаче 2017. година је била најтежа, будући да је била не само сушна, већ и изузетно топла година у којој су све пролећне културе значајно подбациле", рекао је Саковић.
Како је додао, тај "подбачај" није био толико страшан за јесење пољопривредне културе, наводећи уљану репицу и пшеницу.
"Вишкови за извоз пшенице процењени су на око 1,1 милион тона у односу на 1,2 милиона тона колико је извежено раније. То није неки значајнији подбачај, око 8-9 одсто. Када је у питању уљана репица, кулутра која је све више заступљена код нас, ту ствари стоје најбоље, будући да је укупан род био скоро 100 одсто већи него претходне године", објашњава Саковић.
Говорећи о јечму, он је рекао да ће извоз те пољопривредне кулутра бити нешто већи него претходне године.
Када је реч о пролећним културама, највише су подбацили соја и кукуруз, а нешто мање сунцокрет, навео је Савковић, и прецизирао да је код сунцокрета тај подбачај око 10 одсто.
Озбиљне проблеме имали су произвођачи соје, и то не само због суше, већ и због напада гриње, услед чега су многе парцеле, каже он, остале без рода.
"Прошла година је била тешка година за соју, приноси су подбацили за чак 50 одсто", подвукао је Саковић.
Наводећи да произведена количина соје подмирује домаће потребе, он је рекао да је и поред тога било поребе за значајним увозом соје, те да је од септембра до данас увезено око 150.000 тона.
"На пролеће ћемо вероватно имати вишкове и мораћемо да извозимо соју, а да ли ће цена на међународном тржишту бити већа или мања то у овом тренутку нико не зна, можда ћемо имати среће па они који су увезли соју прођу и боље", оцењује Саковић.
Србија је најпознатији извозник кукуруза, каже Савковић, будући да је то основна пољопривредна култура која се у нашој земљи сеје на највећим површинама, највише роди, извози, па чак и највише троши и прерађује.
"Прошле године смо извезли око 2,5 милиона тона, а имали смо род око 8 милиона тона. Ове године имамо род четири милиона тона, а извозни вишкови за кукуруз су око 800.000 тона", рекао је Саковић.
Он је напоменуо да је 2017. година била позитивна за произвођаче пољопривредних кулутра, али и образложио да се те културе не могу посматрати календарски, већ "од жетве до жетве".
"Ако посматрамо тако, сигурно је да ће сви који се налазе у том ланцу имати губитке, почевши од произвођача, преко оних који складиште и транспортују робу, до оних који њом тргују на светском тржишту. Ти губици су између 600 милиона и милијарду евра за онај део робе који ће бити мање извезен и у зависности од тога да ли ћемо укључити баш све учеснике у том ланцу", закључује Саковић.
