Он је за лист Политика рекао да се у Србији не смањује само број пољопривредника, већ већина њих ни не плаћа доприносе, што је делом резултат непостојања друштвене подршке за принудну наплату.
Додао је да би Србија тако могла да оствари вешеструке користи од преласка на систем буџетски финансиране социјалне заштите пољопривредника, без обавезе плаћања доприноса пензијског и инвалидског осигурања (ПИО).
Како је истакао, тренутни износи старосне пољопривредне пензије су око 16.000 динара, а породичне пољопривредне око 11.000 динара, упоредиви су са износима новчане социјалне помоћи за двочлано старачко домаћинство од око 18.000 динара, односно 12.000 за једночлано.
Он каже да до константног броја пада пољопривредних пензионера долази због примене Бизмарковог система пензијског и инвалидског осигурања који није најпогоднији у случају пољопривредника који немају сталне нити редовне приходе.
"Бизмарков систем осмишљен је тако да се пензијски доприноси редовно наплаћују из зарада запослених радника и предузетника", рекао је Алтипармарков.
Истиче да је од 1986. године, када је у Србији уведена обавеза палаћања ПИО доприноса за пољопривреднике, било много измена закона чији је циљ био да стимулишу пољопривреднике да плаћају доприносе, али су резулатати сваког пута били поражавајући.
"Ни почетком транзиције 2022. године, када је број пољопривредних осигураника био два пута већи од броја пензионера, наплаћени доприноси нису могли да покрију ни петину пензијских расхода који су више од 80 одсто морали да се финансирају из буџета", навео је Алтипармарков.
Нагласио је да данас, када је број осигураника (95.000) далеко мањи од броја пензионера (142.000) буџет покрива 95 одсто расхода за пољопривредне пензије, без икакве реалистичне могућности да се ситуација поправи у будућности.
Како каже, са модернизацијом друштва природно долази до смањења пољопривредне активности и броја пољопривредника, док се са друге стране повећава број радника, посебно самосталаца због значаја приватног предузетништва.
"Очекивано је да временом смањује број пољопривредних осигураника, као и пољопривредних пензионера. Не само да се смањује, већ већина њих не плаћа доприносе ПИО", рекао је Алтипармарков.
Он додаје да услед објективних околности, никаква финансијска ревитализација није могућа и, како је рекао, "једино рационално остаје да се пољопривредници искључе из обавезног система ПИО", као и да им се омогући несметан и свеобухватан приступ систему социјалне заштите у старости.
"То значи да би остваривали право на новчану социјалну помоћ у малтене непромењивом износу у односу на тренутне пољопривредне пензије, а имали би могућност да додатно, добровољно штеде за пензију", казао је Алтипармарков.
Оценио је да би се тиме ојачао систем јавног пензијског осигурања радника радника и самосталаца који по његовом мишљењу сасвим солидно функционише, док би се паралелно са тим ојачала и социјална заштита из буџета у сегменту пољопривредника.
"При том, трошкови ове наизглед радикалне реформе били би веома скромни, око две милијарде динара годишње, што представља свега 0,1 одсто републичког буџета", рекао је Алтипармарков.
