Тренутно се у Србији дешава картелско удруживање великих откупљивача, који су успоставили монопол и диктирају цене и услове плаћања, рекао је Јовановић ФоНету оценивши да је за катастрофалну ситуацију криво Мнистарство пљопривреде, које је административним мерама и фаворизовањем појединих откупљивача омогућило стварање монопола.
Он је подсетио да је пре три године у Србији било више од 500 извозника воћа на тржиште Русије, нагласивши да их је данас остало само 13, док се њихов број у Тополи и околини са 52 свео на једног.
То је потпуно уништило конкуренцију и широм отворила врата за различите манипулације на тржишту воћа, најтеже погодивши произвођаче који су приморани да воће продају по ценама недовољним да покрију ни трошкове производње.
Уредба Министарства пољопривреде из 2017. године, онемогућила је извоз откупљивачима чије су хладњаче мањег капацитета од 500 тона. Тиме је преполовљен број извозика, а потом је нелојална конкуренција са јаком политичком подршком буквално почела да гуши откупљиваче и извознике из овог воћарског краја, рекао је Јовановић.
Он је указао да је уредба требала да спречи реекспорт воћа из Европске уније у Русију, пре свега јабуке из Пољске, али је "њеном применом из посла избачен велики број извозника воћа што је отворило простор за успостављање монопола у откупу и извозу".
У општини Топола воће се гаји на више од 5.000 хектара, а годишње се из тог краја на инострано тржиште пласирају јабуке, шљиве, брескве, нектарине, кајсије и остало воће у вредности од 20 милиона евра.
Бројни проблеми изазвани монополским понашањем откупљивача и забраном извоза у Русију због појаве манолије, нанели су произвођачима већу штету него олујно невреме. Једноставно, воћари су у стању катастрофе, па је крајње време да се највиши државни органи укључе у решавање ових проблема, рекао је Јовановић.
