„Ове године је десетак земљорадничких задруга искористило право на бесповратна средства Секретаријата.“
Он је истакао да је задругарство најбољи модел удруживања и укрупњавања пољопривредних произвођача.
„Треба подизати свест и едуковати произвођаче да ће се удруживањем у земљорадничке задруге најбоље укрупнити и наћи своје интересе на тржишту“, казао је Радојевић.
„У наредној 2018. години буџет Развојног фонда АП Војодине износиће две и по милијарде динара, а конкурси ће бити знатно једноставнији у погледу процедуре, док ће предузетници имати дужи рок за исплату кредита“, казао је на конференцији директор Фонда Милош Јовановић, наглашавајући да ће догодине бити новца за ИПАРД програме и за развој туризма.
„Ове године смо објавили седам конкурса, а по конкурсним линијама одобрено је укупно 900 милиона динара за развој привреде и пољопривреде. Радује нас што је међу приспелим захтевима највише било пољопривредника из мање развијених делова Војводине и што се највише јавило пољоприврендика за куповину земље, што значи да ће се обрада ораница повећава.“
У Делиблату хоће своју кооперативу
По речима Јована Јанче из Делиблата, његови мештани размишљају о томе да покрену рад тамошње Земљорадичке задруге која је пропала и остала без 11 хетара земље да би се намирили губици.
„Остала нам је вага, можда јутро земље, објекти и управна зграда“, казао је Јанча.
„У Делиблату мештани претежно сеју пшеницу, кукуруз и сунцокрет, постоји фарма свиња и више сточара држе музне краве. Али свако домаћинство гаји по четири-пет свиња, сеје поврће, има воћа и има вишка за продају па би најрадије трговали преко задруге.“
Он је додао да их у Делиблату не интересује само продаја већ и да би волели да им задруга обезбеди семе, нафту, јер у месту има две-три задруге које се претежно баве трговином и нису им од помоћи.
Јовановић је навео да ће Развојни фонд Војводине дати допринос и у развоју задругарства.
„Земљорадничке задруге, осим што су корисне за ширу друштвену заједницу, значајне су и за пуњење буџета“, казао је председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов, додавши да је лане обележено 170 година задругарства у Србији те да је значајно што је држава почела озбиљно да размишља о повезивању пољопривредника посредством задругарства.
„На тај начин повећаће се и укупан обим пољопривредне производње, унапредити и развити та грана привреде.“
Он је скренуо пажњу на то да се мало говори о томе колико су задруге значајне за пуњење буyета, а управо оне доносе значајне своте новца државној каси.
З. Делић
