Задругарство важно за развој домаћег аграра

„Покрајинска влада је, посредством Покрајинског секретаријата за пољопривреду, приликом пројектовања буyета за ову годину посебно препознала  земљорадничке задруге као кориснике бесповратних финансијских средстава без икаквих ограничења у односу на друге кориснике подстицаја“, истакао је покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић на конференцији посвећеној задругарству, нагласивши да је тиме упућен сигнал пољопривредницима, али и земљорадничким задругама, да су важан фактор развоја пољопривреде у Војводини.
Radojevic, konferencija o zemljoradnickim zadrugama-5, pokrajinska vlada
Фото: Покрајинска влада

„Ове године је десетак земљорадничких задруга искористило право на бесповратна средства Секретаријата.“

Он је истакао да је задругарство најбољи модел удруживања и укрупњавања пољопривредних произвођача.

„Треба подизати свест и едуковати произвођаче да ће се удруживањем у земљорадничке задруге најбоље укрупнити и наћи своје интересе на тржишту“, казао је Радојевић.

„У наредној 2018. години буџет Развојног фонда АП Војодине износиће две и по милијарде динара, а конкурси ће бити знатно једноставнији у погледу процедуре, док ће предузетници имати дужи рок за исплату кредита“, казао је на конференцији директор Фонда Милош Јовановић, наглашавајући да ће догодине бити новца за ИПАРД програме и за развој туризма.

„Ове године смо објавили седам конкурса, а по конкурсним линијама одобрено је укупно 900 милиона динара за развој привреде и пољопривреде. Радује нас што је међу приспелим захтевима највише било пољопривредника из мање развијених делова Војводине и што се највише јавило пољоприврендика за куповину земље, што значи да ће се обрада ораница повећава.“


У Делиблату хоће своју кооперативу

По речима Јована Јанче из Делиблата, његови мештани размишљају о томе да покрену рад тамошње Земљорадичке задруге која је пропала и остала без 11 хетара земље да би се намирили губици.

„Остала нам је вага, можда јутро земље, објекти и управна зграда“, казао је Јанча.

„У Делиблату мештани претежно сеју пшеницу, кукуруз и сунцокрет, постоји фарма свиња и више сточара држе музне краве. Али свако домаћинство гаји по четири-пет свиња, сеје поврће, има воћа и има вишка за продају па би најрадије трговали преко задруге.“

Он је додао да их у Делиблату не интересује само продаја већ и да би волели да им задруга обезбеди семе, нафту, јер у месту има две-три задруге које се претежно баве трговином и нису им од помоћи.


Јовановић је навео да ће Развојни фонд Војводине дати допринос и у развоју задругарства.

„Земљорадничке задруге, осим што су корисне за ширу друштвену заједницу, значајне су и за пуњење буџета“, казао је председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов, додавши да је лане обележено 170 година задругарства у Србији те да је значајно што је држава почела озбиљно да размишља о повезивању пољопривредника посредством  задругарства.

„На тај начин повећаће се и укупан обим пољопривредне производње, унапредити и развити та грана привреде.“

Он је скренуо пажњу на то да се мало говори о томе колико су задруге значајне за пуњење буyета, а управо оне доносе значајне своте новца државној каси.

З. Делић

Живко
28.12.2017 • 09:44
Питам се где ћете наћи будуће задругаре,кад нам је младеж побегла са села,а и ови што су остали не верују више у предан рад да би се преживело.Па и родитељи васпитавају већ одавно децу да је најбоље бити члан партије и лак државни посао добити.Обрадива земља више није у власништву будућих задругара већ је постала плен неких који немају везе са задругарством.Задругарство је другачији начин размишљања а који нема везе са стањем свести наше омладине.Задруге постоје само у ријалити програмима и колико ми се чини,тамо ће и остати!!
EUR/RSD 118.0876
Најновије вести