Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Ненад Будимовић је истакао да је највећи проблем у десеткованом сточном фонду и да брзих решења нема.
Почетком године стручњаци су упозоравали, казао је Будимовић, да је у Србији сточни фонд у протеклих 30 година преполовљен, и да посебно забрињава то што се смањује и расплодно стадо.
- Упозорено је да ће, ако се то хитно не заустави бити потребно много година да се сточарство опорави. Разлога за смањење сточног фонда има много, а један од њих је и повећан увоз смрзнутог меса. Подстицаји које је држава предоредила за производњу нису довољњи. Треба радити на генетици, повећању продуктивности грла. Оно што прво треба урадити је исплата свих подстицаја и премија -нагласио је Будимовић.
Будимовић се осврнуо и на поремећај у снабдевању млека од пре месец дана и казао да је сигурно мањи број музних крава допринео томе, али и да су наши потрошачи почели да купују више него што им треба.
Нагласио је да ће на тржишту бити довољно млека и да Србија производи довољно за сопствене потребе и за тржишне вишкове.
- Подстицаји које је држава предодредила за производњу нису довољњи. Треба радити на генетици, повећању продуктивности грла. Ако већ хранимо краву, да она даје 5.000 литара годишње млека, а не три и по” -указао је Будимовић.
Казао је ,да је у Србији на снази Закон о забрани употребе генетски модификованих организама, тако да је та компонента у храни за животиње дупло скупља него у што је у ЕУ где је дозвољена и употреба ГМО сојине сачме.
Битно је, предочио је, да схватимо да је национално опредељење производња хране за сопствене потребе. - Могућности да имамо своју козу, коју ће неко други за нас на селу да гаји и музе, није решење за унапређење пољопривредне производње.
По његовим речима, однос сточарске и ратарске производње био је неких 60 према 50 процената у корист биљне, а сада је тај однос око 70 према 30 одсто у корист такође биљне производње. - То говори да је пад грла био изразит, два до три посто на годишњем нивоу.
Будимовић је навео да је за девет месеци ове године увезено меса у вредности скоро 132 и по милиона евра, а прошле године близу 110 милиона евра. У 2020. године увоз свињског меса био је вредан 102 милиона евра, а 2019. године око 99 милиона евра
Истовремено наша земља је за девет месеци ове године продала ван наше границе свињског меса у вредности од око 38,5 милиона евра, а 2019. године тај извоз је био 38 милиона динара. Прошле и претпрошле године од извоза смо зарадили око 32 милиона евра. Ипак, упркос увозу Будимовић истиче да Србија још увек производи довољно меса за сопствене потребе.
- Једино је самодовољност у производњи свињског меса око 90 посто, па је десет одсто предодређено за увоз, углавном за прераду.
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Ненад Будимовић је истакао да је Србија једна од ретких земаља на свету која има добре спољнотрговинске уговоре с Кином, Турском, Америком, Русијом. Али је напоменуо да на такве спољно економске прилике је доста утицао период ковида и нова економска криза, па су последњих месеци многе државе отказале уговоре, тако да нам, како је рекао, не иде на руку читав ланац проблема.
Такођеје, навео, и да стартна позиција није иста фармера у Србији и у другим земљама и због тога нисмо конкурентни.
З. Делић
