који је код нас све популарнији је факторинг који функционише тако што привредник коме је потребан новац може потраживање које има да прода уз одговарајући дисконт организацији која се бави тим пословима. Факторинг одељења код нас имају неке банке, а послује и десетак агенција и предузећа специјализованих за ову врсту промета.
О томе како то функционише шеф Одељења за факторинг у “Сосијете женерал” банци Љиљана Јовић објашњава да предмет факторинга могу бити сва постојећа недоспела и будућа потраживања, а која су настала преко уговора о продаји роба или пружању услуга код нас или у иностранству. Највише се раде недоспела и краткорочна потраживања, а као обезбеђење захтевају се додатне мере попут менице, јемства и других инструмената обезбеђења. Иако новијег датума, овакав начин долажења до обртног новца све чешће се користи код наших привредника.
-У последње две године највише су нам се за за ове услуге обраћали власници малих и средњих предузећа. То није случајно јер баш тај сегмент привреде има потребу за убрзаном наплатом потраживања . Тако обезбеђују раст текуће ликвидности и брже долазе до обртних средстава и убрзавају наплату потраживања - појашњава Љиљана Јовић.
Она наводи да мали привредници у почетку нису много знали о могућностима које факторинг пружа. Да би им објаснили како то функционише организовали су низ радионица у сарадњи са регионалним привредним коморама.
Привредници који се одлуче за факторинг не улазе у неуређен терен јер је Закон који регулише овакво пословање код нас усвојен 2013. године. Он целовито регулише ову област, а све је више земаља посебно у Европској унији које такође за факторинг доносе посебан закон.
-Поред матичног закона на послове факторинга знатно утичу и закони о роковима плаћања те о облигационим односима. Они су донети пре Закона о факторингу и требали би, популарно речено, да се дораде како би ова област била усклађена са европским регулативама. То би омогућило и бржи раст тих послова - каже наша саговорница -Што се тиче трошкова које странка има они су различити и зависе од конкретне ситуације.
Сем банкарских одељења у Србији ради и десетак организација које су се специјализовале за факториг. Већина их је са седиштем у Београду, а у Новом Саду делује једна - “Агро фактор”, а Растислав Радојичић каже да је у овај посао ушао када је пре нешто више од три године донет закон о факторингу.
- Радимо само недоспела потраживања. Ако клијент има припремљену сву потребну документацију добиће новац већ за три дана. Тражимо да дужник достави профактуру, меницу, а у неким случајевима и хипотеку или залогу.
Приврдници се најчешће одлучују за факторинг јер им је потребан новац за обртна средства. На исплаћена средства имају каматни трошак од 0,5 до 2,5 одсто месечно. То плаћају док ми не наплатимо потраживање од дужника. У случају да наплата није могућа документа се враћају, а клијент је дужан да врати новац и то са каматом - објашњава функционисање факторинга Радојчић.
Према његовим речима, сви који се баве овим послом избегавају ризичне клијенте који дугују веће суме банкама ,немају родован обрт или су им рачуни често у блокади односно који генерално немају сређено пословање.
-Обзиром на то колико се развило од доношења закона, реално је очекивати да ће се ови послови даље развијати у нарендом периоду - каже он.
Душанка Вујошевић
Факторинг се не рачуна у кредите
Факторинг послови се не евидентирају код Кредитног бироа , односно клијент који уђе у овакав аранжман са банком или агенцијом је за све банке клијент без кредитних обавеза.
-Изузетно је значајно да факторинг пласмани не утичу на повећану задуженост. Ту ми улазимо у комерцијалну трансакцију између два привредна субјекта и обезбеђујемо ликвидност и бржи обрт - каже Јовић.
