као подршка смањењу улоге државе у комерцијалним предузећима и стварању услова за отварање радних места.
– Захваљујући дијалогу с Владом Србије и реформама предузетим током припреме овог пројекта, високи трошкови тих предузећа који су исцпрљивали привреду и које су покривали порески обвезници, прогресивно су смањењни – објашњава шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхејен. – Решавањем тих проблема остаће више државних пара за друге ствари, смањиће се губици у привреди и оставити више простора за подршку развоја предузетништва, иновација и отварање радних места за младе.
Новац за завршетак приватизације и решавање нагомиланих проблема предузећа која су се „силом прилика” вратила држави, која их је неколико година држала у реструктурирању и покривала њихове губитке и плате радника који реално нису имали посла, Србији ће добро доћи на путу економског опоравка и успостављања економске политике у којој ће опстати само они који могу да се носе на тржишту и имају шта да понуде. Вршилац дужности директора Развојне агенције Србије Жељко Сертић, бивши министар привреде, тврди да Србија данас не помаже ниједно предузеће које је у њеном власништву.
– Процес приватизације у Србији је завршен – рекао је Сертић. – Године 2014. имали смо 556 предузећа, од којих је огроман број добијао подстицаје од државе и дуговала су огромне своте. Више од 400 предузећа је решено, најчешће стечајем. Део радника је добио отпремнине и отишао, други је прешао у оне компаније које могу да раде.
Он истиче да данас има између десет и 15 предузећа која треба да буду продата, али да је и даље неизвестан одговор на питање како ће се продавати.
– Једно је „Телеком Србија”, друго је „Галеника”. Та предузећа функционишу. Ниједно не добија дотацију од државе, на тржишту су. Над радом осталих предузећа која треба да буду продата суд спроводи мониторинг. Првог дана када не буду платили своју обавезу, отићи ће у стечај. Држава нема проблем да новац цури ка тим предузећима. У самој завршници смо приватизације – тврди Сертић.
Садашњи министар приватизације Горан Кнежевић недавно је изјавио да ће целокупна приватизација у Србији бити завршена у наредне четири године, односно до краја мандата садашње Владе Србије. По његовој оцени, након завршене приватизације јавна предузећа ће бити здрава, стабилна у року од две-три године. Да би послови око завршетка приватизације заиста били готови у року који је министар изнео као реалан, и поменути кредит Светске банке треба да донесе убрзавање процеса реструктурирања јавних предузећа и коначно решење свих предузећа која су у претходним годинама чекала да виде шта ће с њима бити.
До краја године, најавио је министар Кнежевић, за приватизацију би требало да буде спремно једно од највећих предузећа у реструктурирању – панчевачка „Петрохемија”. Када су реформе почеле, било је 140 предузећа које је држава одржавала у животу кроз разне субвенције, а као услов подршке даљим реформама у Србији, Светска банка је поставила решавање статуса државних предузећа.
Љ. Малешевић
Завртање гаса ко не плати
– Предузећа „Петрохемија”, „Азотара” и Метанолско-сирћетни комплекс (МСК) неће од идуће године добијати гас од „Србијагаса” уколико не измире дуговања том јавниом предузећу – изјавио је председник Синдиката „Србијагаса” Вељко Милошевић.
Он је казао да је тим предузећима-губиташима дат рок до краја године да среде своје финансије.
Новац и за отпремнине
Једна од сврха кредита Светске банке јесту и отпремнине које се исплаћују радницима који због краја приватизације остају без посла. Њима држава исплаћује отпремнину од 200 евра по години стажа и за то је је основан посебан Транзициони фонд, али се новац за њега издваја из буџета Србије.
