У ЕПС-у за Танјуг кажу да је потрошња електричне енергије у децембру 2017. године за 6,3 одсто мања у односу на исти период 2016. године, док је за првих осам дана 2018. године потрошња за 15 одсто мања у односу на првих осам дана прошле године.
"Потрошња електричне енергије у Србији изузетно је осетљива на временске прилике, а временске прилике утицале су и на знатно већу попуњеност хидроакумулација ове зиме и то за око 20 одсто више у односу на план", кажу из ЕПС-а.
Када су у питању усеви, стручњак за житарице Мирослав Малешевић каже да овогодишња комбинација високих температура и мањка падавина доводи до претеране бујности код пшенице, ражи, јечма и овса, па и код уљане репице, које ће непотребно бујати, трошити воду и храну и на крају неће моћи да издрже густину коју саме стварају.
"Мораће да дође до неке редукције тих склопова, што ће наравно довести до губитака. Са друге стране, може доћи до прераног полегања усева, што ће такође довести до одређених губитака", наводи Малешевић за Танјуг.
Додаје, да ће високе температуре погодовати изазивању болести, те да је већ сада констатована појава различитих патогена на младим биљкама.
"Према томе, када гледамо само са аспеката биљака, свакако није добро. Пшеница је достигла свој пуни оптимални развој још почетком децембра и требало је да наступи период мировања у којем ће се путем снега или кише повећавати залихе воде у земљишту", наводи он.
Како каже, недостатак зимске резерве влаге које би допринеле да у каснијим фазама биљке имају довољно воде и хране утицаће и на род кукуруза, соје, суноцкрета и других јарих култура.
"Воћари ће можда претрпети највише штете, јер је у слојевима испод 90 центиметара земљиште потпуно суво, а познато је колико воћкама и вишегодишњим засадима треба воде током целе вегетације. По мени, крајње неповољно време и за садашње културе које су на њиви и за будуће", оцењује Малешевић и додаје да ако не буде довољно залиха влаге, принос ће подбацити као и прошле године.
Прогностичар за дугорочну прогнозу времена РХМЗ Бранко Бијелић не даје наду да би зима могла да се "пооштри" и процењује да неће бити драстичних промена у температури и количини падавина.
"Ово се дешавало и раније, између 2006. и 2007. температуре су биле изнад 20 степени, а 2012. године је током децембра и јануара било више од 15 степени. То је најнормалнија појава, блага зима", каже Бијелић за Танјуг.
Додаје да нема наговештаја за формирање великог снежног покривача за ниже пределе, као ни услова за интезивније продоре праћене падом температуре и снежним покривачем од пола метра, метар.
"У недељама које долазе, све до почетка фебруара, предвиђа се топлије и влажно време уз кишу и суснежицу, са појавом снега на висини изнад 1.400 метара. Од 15. до 21. јануара очекује се да време буде топлије и влажније за ово доба године, уз чешћу појаву падавина, углавном киша. Највише падавина очекује се у периоду од 17. до 21. јануара", каже Бијелић.
