Децембарски износ просечне нето плате у Србији, међутим, никако не може бити доведен у везу са евентуалним најавама поскупљења, која се често помињу у јавности, а не може бити ни мерило за просечну месечну зараду, истиче Младен Радовић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
"Децембарска плата садржи често тринаесту плату, разне бонусе и она се никада не узима као мерило за просечну месечну зараду. Искуство из ранијих година нам говори да се децембарски ниво плата достигне у марту или априлу, а некада чак у мају", прецизирао је Радовић у изјави за Танјуг.
Радовић је подсетио да је нова просечна потрошачка корпа за месец новембар 2014. године износила 66.119 динара и јефтинија је од просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,28 одсто или 187,8 динара.
У односу на новембар 2013. године просечна потрошачка корпа је скупља за 2,19 одсто, каже Радовић.
Минимална потрошачка корпа за новембар 2014. године износила је 34.348,40 динара и јефтинија је за 0,24 одсто или 83,82 динара, у односу на минималну потрошачку корпу из октобра.
У односу на новембар 2013. године, минимална потрошачка корпа скупља је за 1,55 одсто.
За покриће просечне потрошачке корпе у новембру 2014. године било је потребно 1,50 просечних зарада, а за покриће минималне корпе било је довољно 0,78 просечне зараде, прецизирао је Радовић.
Просечна зарада без пореза и доприноса у новембру, према подацима Републичког завода за статистику износила је 44. 936 динара.
У новембру 2013. године за покриће просечне потрошачке корпе било је потребно приближно исто, тачније, 1,47 просечних зарада, а за покриће минималне корпе било је довољно 0,77 просечне зараде.
Из Министарства трговине наводе да су потрошачке цене производа и услуга у децембру 2014. године, у односу на новембар 2014. године, биле у просеку су ниже за 0,4 одсто.
Годишњи, а уједно и текући, раст потрошачких цена био је 1,7 одсто (децембар 2014. у односу на децембар 2013. године).
Према подацима ресорног министарства, посматрано по главним групама производа и услуга подељеним према намени потрошње у децембру 2014. године, у односу на претходни месец, пад цена забележен је у групама: Алкохолна пића и дуван (-2,7%), Транспорт (-2,1%), Храна и безалкохолна пића (-0,4%) и Ресторани и хотели (-0,3%).
Раст цена забележен је у групама: Комуникације (2,5%), Стан, вода, електрична енергија, гас и друга горива и намештај, покућство и текуће одржавање стана (за по 0,3%), рекреација и култура (0,2%) и Здравство (0,1%).
Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале, наводе у Министарству.
Из Асоцијације потрошача Србије (АПОС) наводе да када је у питању вредност потрошачке корпе, који се односи на основне животне намирнице, тренд на тржишту показује да трговци своје цене формирају на основу конкуренције, а не на основу просечних плата.
"То је показало и наше истраживање које смо спровели у новембру 2014. године, на узорку од 60 намирница у по три супермаркета у три највећа града. Београд је имао најповољније цене, потом следи Ниш, док је најскупље у Новом Саду. Ако погледамо просецне цене у три највећа града у Србији важи правило - што већи град, већа је и конкуренција а самим тим и ниже цене", казала је представнцима АПОС-а Хелена Милићевић.
Она истиче да према искуствима те организације, ретко долази до поскупљења у периоду који уследе након празника.
АПОС спроводи мониторинг цена основних животних намирница на свака три до цетири месеца у последње три године, навела је она.
"Крајем претходне године по први пут се десило да готово није дошло до било каквих промена цена за основне животне намирнице у односу на март 2014. године. У том периоду, једино месо и месне прерађевине су просечно поскупели за пет одсто, али то је типичан тренд због празника који су предстојили", казала је Милићевић.
Такође је истакла да су појефтиниле намирнице од брашна и житарица за пет одсто у просеку.
Појефтињења од три одсто, такође просечно су забележиле намирнице попут шећера, уља, сирћета, кухињске соли, затим, маргарин, мајонез, кецап и друго.
"Свако појефтињење или задржавање постојецих цена, поготову када су у питању животне намирнице, потрошачима звучи као добра вест. Међутим, то ипак показује да је куповна моћ међу граданима веома слаба", казала је Милићевић.
Када је у питању куповна моћ у градовима према просечним зарадама, подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показали су да је просечна месечна нето зарада за новембар у Београду, примера ради износила 54. 630 динара, а просечна потрошачка корпа скоро 70.000 динара.
Слично је и у Панчеву, где је зарада за тај месец износила 53.849 динара, а просечна потрочашка корпа више од 72.000 динара.
У Новом Саду просечна месечна зарада тада је износила 49.997 динара, а потрошчка корпа 73.248 динара, што је уједно скоро највиши износ потрошчке корпа у Србији.
Једино је у Зрењанину тог месеца била скупља, и износила је 73.494 динара.
Минимална је за тај месец у главном граду Србије износила око 40.000 динара.
Најмања просечна плата тог месеца "измерена" је на југу Србије, у Лесковцу 33. 733 динара, просечна потрошачка корпа 58.305, а минимална 30. 516 динара.
Имајући у виду структуру просечне потрошачке корпе у Србији која износи више од 66.000 динара, само 25.760,39 динара грађани издвајају за храну и безалкохолна пића, а за дажбине становања, воду, струју и гас више од 13.000 динара.
За алкохолна пића и дуван издваја се више од 5.000 динара, а приближно толико и за транспорт.
Статистика показује да је за литар уља грађанима потребно у просеку 111 динара, за килограм шецћера 52 динара, килограм свињског меса према новембарским подацима, стаје 408 динара, а за литар крављег млека потребно је издвојити 84 динара.
(Танјуг)
