Наплаћује се, или ће се наплаћивати скоро све - од одржавања текућег рачуна и уручивања платне картице у експозитури, до провере стања на рачуну на банкомату. Чак и када клијент сам плаћа путем електронског и мобилног банкарства платиће провизију, а ако су му потребни чекови, приликом издавања ће платити од 20 до 40 динара по чеку. Када је реч о платним картицама, плаћа се и промена ПИН кода на банкомату, а блокада картице је и више од 1.000 динара.
Плаћа се и достава картице на кућну адресу, подизање новца на банкоматима других банака, па и у својој, уколико се користи кредитна картица, клијенти ће бити новчано кажњени и у случају када погрешно укуцају ПИН код на банкомату...
Дакле, у мору поскупљења, од хране до енергената, грађани Србије имаће и више трошкове само зато што су клијенти банке јер се, без правог објашњења, банкарске провизије увећавају. Негодовање клијената банака је све веће, па је из Народне банке Србије указано да се, имајући у виду одлуке и најаве појединих банака да повећају накнаде за одређене услуге повезане с платним рачунима НБС, припрема сет мера и прописа како би се заштитио стандард грађана Србије. Мере ће бити усвојене на редовној седници Извршног одбора НБС, која ће бити одржана данас. НБС је истакла да од банака очекује да спроводе одрживу и одговорну пословну политику засновану на принципима здраве конкуренције, која подразумева унапређивање депозитних послова и очување, односно увећање базе депонената и клијената. Указује се и да банке имају обавезу да клијента обавесте два месеца пре измене одредаба оквирног уговора, међу којима су и накнаде које банка наплаћује, а ако се клијенту то не свиђа, може да промени банку.
Из Народне банке указују да је протеклих година уведен низ проактивних мера на овом плану - уведена је законска обавеза банака да информишу клијента о наплаћеној накнади након извршене транксације, да доставе преглед накнада као део предуговорне документације, да једном годишње доставе укупан наплаћени износ свих накнада и камата по различитим услугама. Такође, НБС је објавила накнаде свих банака на интернет презентацији НБС како би грађани могли на једноставан начин да се информишу и упореде их пре него што посете банку.
По речима Дејана Гавриловића из Удружења за заштиту потрошача “Ефектива”, нема никаквог оправдања да банке повећају провизије, односно циљ тог повећања је остваривање зараде. Указујући да треба видети какве ће мере донети НБС, Гавриловић је рекао да очекује да централна банка заштити интересе клијената банака.
- Повећање провизија и накнада банке користе како би што више зарадиле - каже Гавриловић. - О томе сведочи и то што је прошле године, у односу на годину раније, зарада банака у Србији већа за 145 милиона евра. Наиме, прошле године банке у Србији зарадиле су више од 475 милиона евра, а годину дана раније 330 милиона.
По његовим речима, за већу сигурност клијената банака и за спречавање оваквих ситауција неопходна је одговарајућа регулатива, која би уједначила пословање банака. У том случају клијент би имао квалитетнију услугу и увид у оно што банка пружа, а банке не би ризиковале да изгубе клијента.
- Потребно је да се јасно утврде правила - да банке клијентима наплаћају само оне услуге које пружају, да се провизије не могу повећавати без објашњења и да се наложи да уговори који се потписују клијетима обезбеђују ценовну гаранцију за услуге које банка пружа на одређени рок - каже Гавриловић.
Д. Млађеновић
